Ovoga meseca navršava se dve godine od eksplozije u fabrici vode, a Osnovno javno tužilaštvo i dalje nije podiglo optužnicu protiv odgovornih. Prema njihovim rečima, mesecima čekaju veštačenja različitih stručnjaka.
– Nebitno je. Šta god oni da izveštače, ja više nikome ništa ne verujem. Napraviće priču da smo zapalili, ne cigaru, nego plinsku bocu – poručuje Jovan Milekić, jedan od dvojice radnika fabrike koji je prilikom navedenog incidenta povređen, ostavši trajno narušenog zdravlja.
Nakon eksplozije on nije klonuo već se potpuno posvetio oporavku, govoreći da mu je to cilj i da ne želi nikoga da optužuje za incident. Zbog opekotina mu je presađivana koža sa butina na ruke, a imao je i više operacija šaka. Lekari su mu objasnili da je od presudnog značaja to da redovno ide na terapije i vežbe.
Međutim, Jovanu i njegovom kolegi lečenje je prekinuto, najpre u julu 2021, a zatim u oktobru jer im „Fabrika vode” d.o.o, njihov poslodavac, nije uplaćivala doprinose. Zdravstvene knjižice ponovo su im overene tek polovinom ove godine kada su dospeli na biro nakon što je nad firmom pokrenut stečaj (marta 2022, od strane „Vodovoda”).
– Samo što je do „automatskog” otkaza moralo da prođe dva meseca da se srede papiri, toliko je trajala gungula – kaže Jovan.
I dalje ga očekuju operacije koje je bio primoran da odloži. Iz njegovog glasa danas izbija osećaj izneverenosti.
– Više od osam meseci smo kolega i ja bili bez lečenja, prepušteni sami sebi, bez ikakvih primanja. Situacija je katastrofalna – navodi.
DANAS PROLAZIMO PAKAO
Kako kaže, „Fabrika vode” d.o.o. duguje mu oko 900.000 dinara za 11 plata, te je svoja potraživanja podneo stečajnoj upravnici. Međutim, ističe da pare neće dobiti jer njegov bivši poslodavac „nema žute banke”. I zaista – račun ove firme je više od 300 dana bio blokiran zbog duga koji je premašio 600 miliona dinara – podaci su sa stečajnog ročišta.
Od Grada su Jovan i kolega do sada dobili jednokratnu pomoć od po 50.000 dinara. Još jednu takvu isplatu obećali su gradonačelnik i njegovi saradnici 16. decembra prilikom razgovora u gradskoj kući. Poziv čelnika ga, kako kaže, jeste iznenadio, ali dodaje da ne može da prenebregne utisak da ga je vlast dve godine ignorisala, znajući šta je proživeo i kako je ostao bez mogućnosti lečenja.
– Ceo grad to zna. Poručio sam na sastanku da je ovo agonija i da nema od koga da naplatimo odštetu. Delovalo mi je da gradonačelnik razume našu situaciju, ali mi je recimo kazao da nije znao da smo bili isključeni sa lečenja, što mi se čini neverovatnim. Šta sad ja da kažem – bespomoćno konstatuje Jovan Milekić.
Navodi da je u kabinetu gradonačelnika još bilo reči o odlasku na lekarsku komisiju koja bi trebalo da utvrdi zdravstveno stanje njega i kolege. O tome će ih detaljnije obavestiti telefonom jedan od saradnika prvog čoveka Grada, ali Jovan još uvek iščekuje njegov poziv koji je, kako kaže, trebalo da stigne pre par dana.
– Nije mi jasno kako to – nastradamo, i sad se to ne važi, idemo dalje, nikakva nadoknada. Naša jedina sreća jeste što smo ostali živi, ali danas prolazimo pakao zajedno sa svojim porodicama. Koliko primećujem, u gradu se izbegava svaka priča o fabrici vode. Odbornici DSS-a su stalno tražili od vlasti da preuzme odgovornost za nas dvojicu i da nam pomogne oko finansija, lečenja. Međutim, oni kao da su gluvi na to. Ne mogu da verujem da se tako ophode prema sugrađanima – zaključuje naš sagovornik.
Milana Maričić
A ZAŠTITA OD POŽARA?
Prema podacima Katastra nepokretnosti, objekat fabrike vode na Mihajlovačkom drumu nema upotrebnu dozvolu, za koju je prethodni investitor podneo zahtev marta 2019. godine. On nije ni odbačen niti usvojen – na portalu CEOP se navodi „da je postupak u toku”. Jedan od uslova za dobijanje upotrebne dozvole jeste da MUP investitoru odobri projekte za izvođenje objekata, kojima pripada i glavni projekat zaštite od požara. Nakon toga stručnjaci MUP-a treba da potvrde da li je zgrada izgrađena u skladu sa ovom dokumentacijom. Odgovor o tome nismo dobili do zaključenja ovog broja. Jovan Milekić smatra da nije bilo predviđeno da bi eksplozija uopšte mogla da se dogodi, jer ni instalacije u fabrici nisu rađene u „eks izvedbi” kao što je pravilo kada ima zapaljivih ili opasnih materija. Prema njegovim rečima, u prilog tome govori i činjenica da se u prostoriji u kojoj se desila eksplozija svakog dana koristio otvoreni plamen.
FAKULTET GODINU DANA VEŠTAČI
Osnovno javno tužilaštvo (OJT) i dalje istražuje kako je došlo do eksplozije u fabrici vode 14. decembra 2020. Najpre su devet meseci čekali na stručno mišljenje Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku, a sada već skoro godinu dana iščekuju rezultate veštačenja o procesu prerade vode. Ono je povereno Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Nakon toga će moći da donesu odluku o ovom slučaju, navode iz OJT-a za „Zrenjanin”. Iz Tehnološko-metalurškog fakulteta nisu odgovorili našem listu kada se očekuje završetak postupka, uprkos upućenim pozivima i imejlovima.
