Otvaranjem knjižara, zavoda unapredili život podneblja
Za nepuna dva i po veka koliko su prisutni na teritoriji nekadašnjeg Velikog Bečkereka, Nemci su ostavili duboke tragove u političkim, ekonomskim, društvenim, kulturnim i mnogim drugim segmentima javnog života grada. Kako bi se istakao njihov značaj, u sali Mesne zajednice Mala Amerika nedavno je otvorena izložba dr Filipa Krčmara. Organizator je zrenjaninski „Centar banatskih Švaba”.
ŠTAMPARI, NAUČNICI…
– Njihov doprinos ogledao se u razvijanju zanatstva i industrijske proizvodnje, otvaranju novčanih zavoda, uvođenju inovacija u privredi i poljoprivredi, osnivanju kulturnih udruženja, prosvetnih i ekonomskih zavoda, arhitekturi i graditeljskoj baštini. Osam decenija nakon njihovog nestanka iz ovih krajeva, neki od ovih tragova su i dan-danas vidljivi u javnom prostoru. Dajući svoj doprinos lokalnoj istoriji, mnogi od njih su ostali prepoznatljivi i na širem području – objašnjava istoričar, dr Filip Krčmar.
Nemci vredni pomena su Franc Paul Plajc, Jozef Gojgner, Johan Hajnrih Šviker, Rudolf Vegšajder, Rudolf Pajer fon Turn i Mihael Servo. Franc Paul Plajc, kaže dr Krčmar, bio je knjižar, štampar i izdavač; osnivač prve štamparije u Velikom Bečkereku i pokretač najstarijeg lista u ovom gradu – „Velikobečkerečkog nedeljnika”.
Sa imenom Jozefa Gojgnera posetioci Zrenjanina se susretnu čim kroče u baroknu salu gradske kuće čiji je enterijer ukrasio pozlatom i štuko dekoracijom.
GOJGNEROVA BAROKNA SALA
– Gojgner je bio slikar. Iz Pešte u Veliki Bečkerek se doselio 1861. i otvorio sopstveni atelje. Oslikao je 26 crkava u Banatu, među njima i velikobečkerečku katredralu svetog Jana Nepomuka i pijarističku crkvu svetog Stefana i mnoge druge – priča naš sagovornik.
Za Johana Hajnriha Švikera, dr Krčmar podseća da je bio pedagog, prosvetni radnik, publicista, istoričar i političar. Autor je „Istorije Tamiškog Banata”.
– Živeo je u Velikom Bečkereku od 1857. do 1869. i bio je nastavnik velikobečkerečke gimnazije, aktivni saradnik „Grosbečkereker vohenblata” i predsednik katoličke crkvene opštine. Čuveni slikar, Konstantin Daniel, uradio je portrete porodice Šviker koji se danas čuvaju u zrenjaninskom Narodnom muzeju – navodi dr Krčmar.
Rudolf Vegšajder je rođen u Velikom Bečkereku, u porodici carskog okružnog komesara dr Johana Vegšajdera i Marije Plank. Prema rečima dr Krčmara, Vegšajder je bio hemičar i jedan od velikana austrijske nauke s kraja 19. veka.
– Kada govorimo o Mihaelu Servu, treba reći da je 1920. pristupio Socijalističkoj radničkoj partiji Jugoslavije i počeo je aktivno delovanje u rodnom gradu. Tesno je sarađivao sa Žarkom Zrenjaninom i Svetozarom Markovićem Tozom. Po njemu je nazvan nekadašnji zrenjaninski kombinat, a jedna ulica i danas nosi njegovo ime. Godine 1955. u Šećeranskom parku podignut mu je spomenik – podsetio je zrenjaninski istoričar.
USKORO STALNA POSTAVKA
Koliko je pomenuta izložba značajna za nemačku zajednicu u gradu, kazao je Robert Sabo, predsednik „Centra banatskih Švaba”.
– Ona nam koncizno predstavlja istorijat doseljavanja kao i najznačajnije pojedince iz redova banatskih Švaba. Ova izložba će biti deo stalne postavke i predstavljaće osnov za edukaciju naših sunarodnika. Mladi pripadnici nemačke nacionalne manjine slabo se interesuju za svoju istoriju i bogato nasleđe – rekao je Robert Sabo. Podsetio je i da na teritoriji Grada živi oko 200 porodica koje imaju nemačko poreklo, a da „Centar banatskih Švaba” broji oko stotinjak članova.
Miroslava Malbaški
PROCES KOJI JE TRAJAO
Kolonizacija Nemaca u Banat trajala je kroz čitav 18. vek, podseća dr Filip Krčmar. Sprovođena je, dodaje, sistematski, u više talasa, tzv. švapskih seoba (karolinskoj, terezijanskoj i jozefinskoj).
– Naseljavanje je nastavljeno i iza 1779. kada je ukinuta politička posebnost Tamiškog Banata, a njegova teritorija pripojena Kraljevini Ugarskoj. Okončano je u prvoj polovini 19. veka, manjim seobama i pomeranjima u okviru novonaseljenog područja – objašnjava dr Krčmar.
