Pre pet godina transformisana je Privredna komora Srbije sa ciljem da se podstakne efikasnost i čvršće poveže sa svim ekonomskim tokovima. Privredna komora Zrenjanin jedna je od 17 regionalnih. Na njenom čelu je, u drugom mandatu, Predrag Stankov. Sa njim smo razgovarali o dosadašnjim iskustvima i onom što je ostvareno u proteklih pet godina.
– Došlo je do bolje koordinacije i čvršće saradnje unutar komorskog sistema i među članicama na regionalnom nivou. Mi pokrivamo područje srednjeg Banata, imamo oko 1.200 članova. Rezultatima smo zadovoljni, počev od organizacije i realizacije brojnih novih aktivnosti – ističe Stankov. Koje su osnovne kategorije kojima se posebno posvećujete?
– Pratimo i podstičemo „privredni krvotok” na našem području. Kontaktiramo sa investiorima, pripremamo izvoznu dokumentaciju, elektronske sertifikate, organizujemo sajmove, imamo centar za digitalnu trasformaciju. U dualnom obrazovanju iz godine u godinu proširujemo svoje kapacitete, mi smo svojevrstan „most” između privrede i školstva. Kakvi su rezultati postignuti u dualnom obrazovanju?
– Ideja je nastala pre pet godina, a u našoj sredini primenjuje se od 2019. godine. Zrenjanin je imao do sada četiri kompanije koje su ušle u taj sistem, a to su: „Šinvoz”, „Drekslmajer”, „Boret servs Srbija” i „Novares”. Od ove godine pridužili su se „Mlekoproduk”, „Točak auto” i „Agrorit”. Primećujem da raste interesovanje za navedeni program. Na koji način članice Regionalne privredne komore, a i celo područje, može još bolje da iskoristi vaše kapacitete?
– Mogućnosti su ogromne. Kreću se od zajedničkih projekata, preko lakšeg i konkretnijeg povezivanja sa privrednim subjektima, pa do saradnje sa državom, odsnosno pojedinim ministarsvima. Ne zaboravljamo ni lokalni nivo. Sa Gradom Zrenjaninom imamo odličnu saradnju. Zajednički radimo na brojnim projektima kao što su sajamski nastupi i dovođenje novih invesitora.
Evropska unija je svojevremeno investirala značajna sredstva u izgradnju industrijske zone Jugoistok prema Ečki na površini od 76 hektara. Kakva je sada situacija?
– Sticajem okolnosti u tom periodu bio sam zamenik gradonačelnika i menadžer tog projekta koji je u celosti realizovan. Pandemija je dovela do zastoja u investiranju i dolasku stranih parnera. Ipak, ovih dana smo u ozbiljnim pregovorima oko angažovanja pet novih invesitora iz inostranstva i naše zemlje. Nova preduzeća će otvoriti i nova radna mesta. Da li ima dovoljno radne snage u našem okruženju?
– Mnogo je bolje u odnosu na ranije godine. Trenutno se na evidenciji zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalaze 10.872 nezaposlene osobe. To je za 19,6 procenata manje u odnosu na isti period prošle godine. Pojedina zanimanja su i deficitarna. Nedostatak kvalifikovane radne snage želimo da rešimo primenom dualnog obrazovanja. Kakvi su pokazatelji uspešnosti privrede ovog dela Banata u prvoj polovini 2022. godine?
– U prvih šest meseci u industrijskoj proizvodnji imamo veći fizički obim za četiri odsto u odnosu na prošlu godinu. Ukupna spoljnotrgovinska razmena u regionu povećana je za 54 procenta, i iznosi 561,8 miliona evra. Izvoz je bio vredan 237,3, a uvoz 424,5 miliona evra. Imamo spoljnotrgovinski deficit od 87,1 milion evra, a što se pravda velikim uvoznim sredstvima angažovanim na izgradnji fabrike „Linglong”. Poljoprivreda je uvek bila nosilac razvoja našeg područja. Da li je tako i danas?
– Na prvom mestu, po svim pokazateljima, je sektor usluga, zatim sledi poljoprivreda, a potom industrija. Ova godina će zbog suše za poljoprivredu biti posebno teška. To potvrđuju i podaci koje smo dobili poredeći je sa 2017. godinom. Prosečan prinos pšenice je smanjen za 17 odsto, kukuruza za 54, pa i više, suncokreta za 19 i soje za 47 procenata. To će sigurno negativno uticati na rad i poslovanje naših članica, ali i svih građana, jer je poljoprivreda uvek bila spremna da u teškim vremenima ponese teret na svojim leđima. To se ove godine sigurno neće dogoditi.
