Knjiga „Bečkerečki program, periodička i arhivska građa”, priređena je u izdanju zrenjaninskog Istorijskog arhiva 2019. Povod je obeležavanje 150 godina od održavanja Prve bečkerečke konferencije i usvajanje Bečkerečkog programa Srpske narodne slobodoumne stranke. Prema rečima priređivača zbornika Slobodana Milina, istoričara i arhiviste, iako je Bečkerečki program u srpskoj istoriografiji bio podvrgnut detaljnoj analizi u brojnim monografijama, studijama i raspravama naših najvrsnijih istoričara, on do danas ipak nije objavljen u zasebnoj knjizi.
Promocija je održana nedavno u „Nedelji kulture”, u atrijumu Narodnog muzeja. Bila je planirana prošle godine kada je jubilej proslavljan, a odložena je zbog pandemije korona virusa. O knjizi su ukratko govorili Rako Tomović, profesor istorije i Dušan Guteša, istoričar i arhivista iz Državnog arhiva Srbije, koji su imali samo reči hvale za autora i njegov rad.
ZNAMENITI ZRENJANINCI
– Objavljivanje samog teksta Bečkerečkog programa, odnosno „Osnove programa za srbsku liberalno-opozicionu stranku” koja je izašla iz pera Svetozara Miletića u Zastavi od 5. i 8. januara 1869, ne bi imalo smisla bez uporednog publikovanja periodičke i arhivske građe koja se odnosi na Prvu bečkerečku konferenciju, održavanje i tok izbora 1869, kao i revidirani program, Drugu bečkerečku konferenciju i parlamentarne izbore 1872 – objašnjava Slobodan Milin.
Kako kaže, Prvu bečkerečku konferenciju organizovao je Privremeni srpski narodni slobodoumni centralni odbor na čelu sa bečkerečkim advokatom i potpredsednikom Srpske pravoslavne crkveno-školske opštine Đokom Dimitrijevićem, prisan prijatelj Svetozara Miletića i jedan od njegovih najpouzdanijih saradnika. Bečkerečka konferencija održana je 16. januara (28. po novom kalendaru) 1869. Sednici u većnici Magistrata Velikog Bečkereka, dodaje Milin, prisustvovalo je više od 300 srpskih i rumunskih delegata pristiglih iz raznih mesta Banata i Bačke. Među njima su se našli: Svetozar Miletić, dr Laza Kostić, Paja Trifunac od Batfe, sveštenici Maksim i Jovan Jakšić (braća Đure Jakšića), Petar Ninković (nekadašnji urednik „Srbobrana”), a od bečkerečana paroh Jovan Klee, Joca Krstić, dr Đorđe Pejić, advokat Nikola Manojlović (otac Todora Manojlovića), Danilo Nikiforović, Nikola Kupusarović i mnogi drugi.
MANIFEST BORBE PROTIV MAĐARIZACIJE
– Rezultat rada konferencije bilo je opredeljivanje za aktivnu opozicionu borbu i usvajanje prvog političkog statuta Srba u Habzburškoj monarhiji – Bečkerečkog programa, čime je narodna liberalna stranka i formalno konstituisana pod imenom Srpska narodna slobodoumna stranka. Nepotkupljivi narodni tribun dr Svetozar Miletić i njegovi najverniji saradnici bili su potvrda i ovaploćenje savremene prečanske izreke: da je „bolje imati rodoljubivih ljudi, nego arhivu vrhom punu privilegija” – kaže naš sagovornik.
Bečkerečki program, kao politički manifest borbe protiv mađarizacije, ostao je sve do raspada Austro- Ugarske najsnažniji izraz srpskog liberalnog građanstva u Ugarskoj. Zahvaljujući Svetozaru Miletiću i njegovom slobodoumnom narodnom pokretu, kaže Milin, ime Velikog Bečkereka uzdiglo se visoko u odnosu na ostala srpska mesta u Ugarskoj. Bio je to svojevrsni nagoveštaj buduće velike uloge koju će Veliki Bečkerek odigrati u oslobođenju i prisajedinjenju prečanskih oblasti Kraljevini Srbiji 1918. godine.
Publikaciju je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
