Zgrade Duvanske industrije Zrenjanin (DIZ) od nedavno su u vlasništvu privrednog društva „Minel FEPO”. Pošto je svoje prostorije iznajmio Italijanima da bi pravili auspuhe, vlasnik firme iz Pančevačke, odlučio je da proizvodnju transformatora organizuje u Železničkoj ulici
Ako je suditi po delatnosti fabrike po kojoj je u drugoj polovini prošlog veka dobilo ime, zrenjaninsko naselje Duvanika uskoro će se možda zvati Transformatika. Zgrade koje su u Kraljevini Jugoslaviji podignute da bi se osigurao monopol države nad proizvodnjom i preradom duvana, a u kojima su nakon Drugog svetskog rata bili pogoni Duvanske industrije Zrenjanin (DIZ), od nedavno su u vlasništvu privrednog društva „Minel FEPO”. Pošto je svoje prostorije iznajmio Italijanima da bi pravili auspuhe, vlasnik firme iz Pančevačke ulice po svemu sudeći odlučio je da proizvodnju transformatora organizuje u Železničkoj ulici, a deo prostora ponudiće u zakup.
U ovom delu Banata proizvodnja duvana datira od početka 19. veka, a uoči Drugog svetskog rata (1938. i 1939. godine) u Zrenjaninu su izgrađeni objekti za obradu i preradu duvana. Najveća proizvodnja duvana zabeležena je 1972. godine (2.569 tona), a najmanja 1990. godine (516 tona). Najviše cigareta napravljeno je od 1975. do 1979. godine (11,6 miliona komada), a 1994. godine samo 112.000 komada. Lulaša je najviše bilo od 1985. do 1989, a najamnje 1993. godine.
Pad proizvodnje je bio posledica krize i raspada SFRJ. Pošto je ostao bez tržišta, DIZ se priklonio Duvanskoj industriji Vranje, uglavnom organizujući proizvodnju i otkup „berleja”. Početkom 21. veka vranjansko preduzeće, pa tako i zrenjaninsku Duvaniku, kupila je multinacionalna kompanija „Britiš amerikan tabako” (BAT).
Širom sveta nabavljajući znatno jeftiniju sirovinu za svoje cigarete, BAT je odustao od banatskog duvana i poslovanja u Zrenjaninu. Svojih objekata u Zrenjaninu, na kojima još dominira natpis Duvanske industrije Vranje, BAT se ratosiljao sredinom prošle godine. Kupio ih je zrenjaninski „Minel FEPO” da bi tu, kako smo saznali, organizovao proizvodnju transformatora.
Stariji Zrenjaninci, a još više oni koji su pre četvrt veka radili u ovoj fabrici, odlično se sećaju privatizacije, odnosno početka 2005. godine kada je većinski deo kapitala ove firme od Agencije za privatizaciju (kao fizičko lice za 62 miliona dinara) kupio Nenad Popović, potonji potpredsednik DSS-a i potpredsednik Skupštine Srbije. Aktuelni ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj i od 2014. godine lider Srpske narodne partije, ostao je u ružnom sećanju Zrenjanincima koji su radili u „Minelu FEPO”. Oni, ali i mali akcionari, Popovića pamte samo po totalnoj propasti, odnosno čerupanju imovine firme, iako on tvrdi da su to učinili neki (samo njemu znani) ruski biznismeni.
„Minel FEPO” je posle Popovića završio u stečaju, a kao pravno lice početkom 2017. godine udomila ga stečajna upravnica Andrijana Živković, u to vreme i savetnica u Ministarstvu privrede. Za 215 miliona dinara, odnosno sumu 96 miliona dinara višu od iznosa koju je tražio Odbor poverilaca, pazario ga je Siniša Kocić, vlasnik beogradske firme „Uniprom”.
Uprkos ambicioznim planovima kojima je do sredine 2017. godine opisivao budućnost „Minela FEPO”, Kocić je u tišini, krajem 2018. godine, vlasništvo nad svojom zrenjaninskom imovinom prepustio zaječarskoj Fabrici mernih transformatora, odnosno privrednom društvu čiji su mu predstavnici (na licitaciji održanoj 13. januara 2017. godine) bili jedini konkurenti pri prodaji „Minela FEPO” od strane stečajne upravnice. Stopostotni vlasnik Fabrike mernih transformatora iz Zaječara je Nenad Pendić (61).
Na talasu promena imena ulica i trgova u Zrenjaninu, neće čuditi ako članovima istoimene komisije možda padne na pamet da ime naselja Duvanika promene u Pendićevo, a ne Transformatika…
