Zrenjaninski „Žitoprodukt” u stečaju uskoro će ponovo biti na tržištu. Kako će to izgledati, sa teretom koji se vuče od privatizacije i nekih zvučnih imena koja se dovode u vezu sa njom (a zbog čega ćute i stečajni sudija i advokatura), pokazaće vreme. U ovom trenutku poznato je samo to da se radi dopuna procene cene preduzeća. Prošle godine utvrđeno je da ona iznosi 13,6 miliona evra. Nova će uključiti i zemljište čija vrednost nije bila poznata, a sada se nalazi u postupku konverzije.
Od toga zavisi i da li će se privredni subjekt prodavati kao pravno lice ili pojedinačno, kao imovina stečajnog dužnika. Prvobitna likvidaciona procena rađena je 2017, godinu dana od uvođenja stečaja. Sve je zabeleženo u obimnoj dokumentaciji koja obuhvata više od 11.000 stranica. Prati stečaj i privatizaciju ove firme, od nemila do nedraga…
TURBULENTNA TRANZICIJA
Sa adrese Bolnička broj 7 u Zrenjaninu, odakle štrče silosi puni žita, decenijama se isporučuju hleb, pecivo, a svojevremeno i zemičke „Mekdonaldsu”.Međutim, devedesetih godina prošlog vekapristižu problemi. Odavno „Žitoprodukt” kuburi sa poslovanjem. Gubitak na tržištu odrazio se na portfolio.
Spas je tražen u privatizaciji. Većinski paket je 2006. godine kupio kontroverzni beogradski biznismen. Đorđe Božić postao je vlasnik 72,8 odsto kapitala. Prema javno dostupnim podacima, upravljao je „Žitoproduktom” do 2010. godine. Tada mu je sudski privremeno oduzeto pravo upravljanja zbog sumnji u malverzacije u drugim privatizacijama. Naime, Više tužilaštvo u Beogradu sumnjičilo ga je za krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica. Božić je od banaka (najveći poverilac je „Inteza”) uzimao kredite i kupovao druge firme. Imovinu zrenjaninskog preduzeća stavljao je pod hipoteku. Založio je silose, mlin i pekaru iako nije imao saglasnost malih akcionara (1.300 njih ima 27,2 odsto kapitala).
Beogradski biznismen je krivično procesuiran zbog afere PIK „Zemun”. Upravljanje ovdašnjim mlinskim preduzećem je preuzela država, odnosno nadležna Direkcija. Takvo stanje trajalo je do otvaranja stečaja staranje preuzima Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Zbog blokade računa koja je trajala više od dve godine, na iznos od 1,3 milijarde dinara, stečaj je otvoren na zahtev Banke „Inteza”. Pre toga su silosi, pekara i mlin 2011. godine izdati slovenačkom privredniku Alešu Mozetiču, suvlasniku firme „Don Don”.
ZNAJU ŠTA HOĆE
Akcionarsko društvo „Žitoprodukt” spasonosno rešenje našlo je u iznajmljivanju pekare navedenom preduzeću iz Slovenije. Za razliku od Banaćana koji proizvode žito, imaju mlin i pekaru, a ne znaju šta bi sa tim, Slovenci su od prvog dana imali rešenje. „Don Don” je bio zainteresovan za kupovinu ovih delova „Žitoprodukta”, ali ne i za preterano investiranje i modernizaciju. Ipak, 2011. godine uloženo je u postavljanje novih linija za pečenje hleba i u postrojenje mlina. Investicija je, po svemu sudeći, premašila najavljenih 500.000 evra.
– Kada smo 2007. ušli na tržište Srbije kupili smo udeo u pekari u Pudarcima, koja je u to vreme bila fokusirana na smrznuti program za „Deltu”. Nakon ulaganja u osavremenjivanje proizvodne linije, ova pekara postala je najveća u regionu. Danas polovinu programa čine zamrznuti proizvodi, te širok asortiman hleba i peciva, uglavnom svež i polutrajan program koji u Srbiji nije bio prisutan. Zahvaljujući velikim trgovcima i razgranatoj maloprodajnoj mreži sada pokrivamo područje cele Srbije i možemo da obezbedimo svakodnevnu distribuciju – izjavio je tada autoru ovog teksta Aleš Mozetič, suvlasnik i direktor „Don Dona”.
MERE UKINUTE
Ugovor između „Žitoprodukta” i „Don Dona”, koji je još uvek na snazi, podrazumeva da partner zakupi (na neodređeno vreme) pekaru, mlin, laboratoriju i deo kapaciteta silosa uz mesečnu nadoknadu od 25.000 evra. No, da ništa nije večno potvrđuje i obrt sa firmom iz Slovenije. Četrnaest godina kasnije „Don Don” je promenio vlasnike. Najveća pekarska firma u svetu, „Bimbo” iz Meksika, preuzela je partnera zrenjaninskog preduzeća. Za sada nema naznaka kako će se to odraziti na mlin i zakup pekare.
Da sve bude zanimljivije, lane je, ionako zamršeni slučaj „Žitoprodukta”, dodatno zakomplikovan objavljivanjem oglasa o izdavanju svih kapaciteta fabrike za 800.000 evra godišnje. O svemu ovome niko se ne oglašava. Za to vreme firma u stečaju beleži da su ukupna potraživanja poverilaca 3,97 milijardi dinara. Obezbeđena potraživanja iznose 683 miliona dinara. Najveći deo toga su ona za pravna lica.
Početkom februara ove godine određena je i delimična deoba sredstava ostvarenih zakupom. Reč je o 301 milionu dinara, za isplatu 13 odsto priznatih potraživanja.
Kako su u međuvremenu privremene mere zabrane raspolaganja imovinom ukinute (trajale su do 13. aprila 2023), više nije nerealna pretpostavka da se aktuelni vlasnik dela kapitala pojavi na javnoj prodaji.
