„Uporedo sa diskusijama o aktuelnim problemima oko snabdevanja stanovništva zdravom pijaćom vodom iz arteskih i dubokih bunara, vođene su i diskusije o izgradnji i uspostvljanju vodovodne mreže, pa su i teškoće bile podjednake. Tek 1904. godine podnet je prvi predlog Gradskoj skupštini za izgradnju vodovoda sa projektom o mreži za 400 potrošača i izvorištem iz bunara koji bi se bušio kod Električne centrale.
Posle toga došli su i drugi predlozi u pogledu korišćenja vode iz Begeja, koja bi se prethodno filtrirala. Došlo je do novih planova u ovom pogledu od kojih je prihvaćen onaj dr Imrea Forbata, profesora univerziteta u Budimpešti. Prema projektu ovog stručnjaka mreža bi imala dužinu od 16 kilomtara, a vodotoranj visine 50 metara izgradio bi se kod Električne centrale. Diskusije, probna bušenja za izvorišta vode, analize i razna mišljenja trajali su nekoliko godina, tako da je trebalo da radovi otpočnu 1912. godine. Međutim, dr Forbat je načinio novi predlog za upotrebu vode iz Begeja koja bi se na veštački način oslobodila svih štetnih sastojaka i bakterija. Ovaj predlog je odbijen, pa je donet zaključak da se 1914. godine nastavi sa probnim bušenjem bunara za napajanje vodovoda…”( Monografija „Zrenjanin”, 1966).
Zvuči poznato? Eto, nikada u gradu na Begeju nije bilo lako sa zdravom vodom. A sada u tom istom gradu, koji i ima i nema reku – kako se uzme, skoro 16 godina traju dogovori, razna mudrovanja, kako da Zrenjanincima iz česme poteče ispravna pijaća voda budući da je tada zabranjena za korišćenje. Šta se tu sve promenilo, koliko ugovora, projekata, koliko obećanja i ludom radovanja, teško da bi moglo u ovu rubriku da stane. Obećanja se daju olako, i to ne sada, već od prvog dana kada je krenula priča o fabrici vode koja se pretvorila u izgradnju prečistača, i tako to. Sada, opet, ispada da vode i nema dovoljno. A o pritisku u vodovodnoj mreži – šta reći? Nema ga, pa ga nema, i to ne samo u višespratnicama, nema ga ni ujutru, ni tokom dana, ni uveče… Naravno, „krivi” su potrošači koji zbog pandemije koriste i vodu u većim količinama (stvarno, veću glupost nisam čula).
Dosta, dosta, svega nam je dosta.
