Iako je za mnoge kompanije 2021. godina bila krizna, za lidera u prodaji keramičkih pločica „Keramiku Jovanović” i ćerke firme to nije slučaj. U godini izazova završen je veliki projekat „Harmonija” (zgrada u Obilićevoj ulici). U decembru je okončana gradnja savremenog logističkog centra u Industrijskoj zoni „Jugoistok”, koji se prostire na 12.000 metara kvadratnih. U toku je priprema za početak gradnje stambno-poslovnog kompleksa u Pančevačkoj ulici nadomak stambene zgrade „Lepa Brena”.
– Sve kompanije u sastavu „Keramike Jovanović” u Srbiji, kao i one u Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj, zabeležile su rast prihoda i dobiti. Uprkos brojnim izazovima, rastu inflacije, otežanoj nabavci pojedinih roba i repromaterijala, uspeli smo da prevaziđemo poteškoće i realizujemo zacrtane ciljeve – navodi Budimir Jovanović, vlasnik firme.
Sa uspešnim privrednikom, investitorom i osnivačem Zrenjaninskog poslovnog kruga (ZREPOK) razgovarali smo i o urbanističkoj praksi u našem gradu, uticaju velikih investicija na lokalnu ekonomiju, kao i o posledicama rusko-ukrajinskog rata. Da li imamo preterani rast stambenog prostora u Zrenjaninu? Ko će živeti u svim tim zgradama?
– Intenzitet stambene izgradnje, koji je doživeo ekspanziju poslednjih nekoliko godina, može se porediti samo sa onim iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U Zrenjaninu se trenutno gradi više stotina stanova, a još toliko je u fazi projektovanja. Nisam siguran da postoji tolika dugoročna tražnja. Evidentne su trenutno rastuće potrebe određenih segmenata stanovništva. Treba naglasiti da su nam porodice sve malobrojnije, neretko bez dece, mnogo je neoženjenih i neudatih. Većina želi da živi u svom stanu izvan šire porodice. Međutim, utisak je da brzo može doći do preokreta, tj. veće ponude od tražnje. Vredno pomena je i to da potražnju za stambenim prostorom pospešuje i strah od obezvređivanja novca. Otuda mnogi ulažu u nekretnine kako bi sačuvali realnu vrednost kapitala.
U kojoj meri će se velike investicije (poput „Linglonga”) odraziti na lokalnu ekonomiju? Da li ćemo imati koristi od kapitalnih projekata?
– Gradnja velikih proizvodnih pogona, kao što je „Linglong”, imaće ogroman pozitivan efekat na lokalnu ekonomiju kroz zapošljavanje, veće budžetske prihode, rast zarada itd. Uticaće i na smanjenje depopulacije, odnosno dolaziće ljudi iz drugih sredina u naš grad. Takođe, realno je očekivati da bude više mogućnosti za unapređenje kulture, obrazovanja, sporta… Nadam se da će investitori, u skladu sa domaćim zakonima, maksimalno voditi računa o zaštiti čovekove okoline. Ima li republički nivo sluha za predloge iz lokala? Kako je prošla inicijativa za izmeštanje petlje auto-puta (sa lokacije Orlovat u Ečku)?
– Ne postoji dovoljno razumevanja republičke i pokrajinske administracije za predloge lokalnih zajednica. Imali smo primer iz maja prošle godine u vezi sa pokušajem izmene lokacije petlje za priključenje na budući auto-put Zrenjanin-Beograd. Na inicijativu ZREPOK-a, uz podršku Regionalne privredne komore i lokalne samouprave, saopštili smo argumentovan predlog: da se buduća petlja izgradi tri kilometra bliže gradu. Time bi se prenebregli brojni saobraćajni, ekonomski i ekološki problemi. Međutim, nadležno ministarstvo nije usvojilo zvaničnu inicijativu, niti smo ikada dobili odgovor. U kojoj meri lokalna administracija ima razumevanje za zahteve privrede? Da li je zaživeo Poslovni savet?
– Poslovni savet je u poslednje vreme potpuno marginalizovan. Više od dve godine nije održana nijedna sednica. Pritom, navedeno telo čine uspešni pojedinci iz realnog sektora ekonomije. Otuda nije logično da lokalna samouprava ne koristi znanje i iskustvo svojih sugrađana, istaknutih privrednika. Čelnici bi trebalo da razviju odgovarajući mehanizam javnog dijaloga (uključivanje različitih segmenata u proces donošenja ključnih odluka za razvoj grada). Jedino tako će krajnji ishod biti dobar za celokupnu zajednicu.
Da li je urbanistička praksa u Zrenjaninu slična onoj u većim gradovima, posmatrajući praksu Komisije za planove?
– Urbanistička praksa i postupanje Komisije za planove u Zrenjaninu dosta se razlikuje u odnosu na Novi Sad. Tumačenje urbanističkih propisa u Novom Sadu više ide u prilog ulagačima. Ono po čemu su svi gradovi u Srbiji slični, jeste privilegovan status stranih investitora. Po tom pitanju, nažalost, ne odstupa ni naš grad. Zbog rata u Ukrajini dolazi do rasta cena sirovina za izgradnju zgrada. Koliko će se navedeni poremećaj na tržištu preliti na finalne kupce stanova?
– Tokom prošle godine došlo je do značajnog povećanja cena, pre svega, energije i berzanskih roba. Reč je o posledici tzv. monetarnih podsticaja, odnosno ogromnog štampanja novca. Međutim, kulminacija inflacije nastupa sa početkom rata u Ukrajini. Nezahvalno je prognozirati kada će inflacioni pritisci posustati. Građevinski materijal je enormno poskupeo. Pojedini proizvodi, kao što je betonsko gvožđe i drvena građa, čak sto odsto. To se neminovno odražava na cene stambenog prostora i nekretnina uopšte.
Nažalost, plate ne mogu da prate takve trendove. Postoji opravdana bojazan da može doći do neravnoteže između ponude i tražnje na tržištu stanova. Iz pomenutih razloga, neki investitori odlažu krajnju odluku o budućim ulaganjima, dok se stanje na tržištu ne stabilizuje. U svakom slučaju, cene nekretnina će rasti i neće se vratiti na nivo od pre godinu, dve. Ostaje da se nadamo da će prihodi stanovništva pratiti inflaciju, kako ne bi došlo do smanjenja kupovne moći, odnosno pada životnog standarda.
