DA LI SE OVE GODINE I U SRBIJI ZAUSTAVLJA RAST CENA NA TRŽIŠTU NEPOKRETNOSTI?

Visoke kamate i troškovi života koče tražnju

Iako je u Evropi došlo do smanjenja prodaje i pada cena nekretnina, u Srbiji se četvrtu godinu zaredom beleži snažan rast, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za 2022. godinu.
Na nivou države, protekle godine vrednost tržišta nepokretnosti bila je 7,5 milijardi evra (22 odsto više u odnosu na 2021. godinu), a u Zrenjaninu 65,4 miliona. Osim Novog Sada, ispred našeg grada su Subotica (144,1 milion) i Pančevo (109,5). Međutim, investitori u ovom trenutku upozoravaju da je primetan pad. Slabija tražnja očekuje se i u sledećoj godini, ističe Budimir Jovanović, direktor „Keramike Jovanović”.

KVADRAT DO 1.500 EVRA
– U zemljama Evropske unije trend opadanja prisutan je više meseci, a sada se može reći da je stigao i kod nas. Razloga za slabiju tražnju nekretnina ima više, među njima su visoke kamatne stope i rast troškova života – objašnjava Jovanović.
U toku prošle godine prosečna cena kvadrata u novogradnji u Zrenjaninu bila je 1.198 evra (od 715 do 1.453), beleži RGZ. Kako Jovanović objašnjava, na njeno formiranje najviše utiču ključni troškovi vezani za izgradnju. To su cene građevinskog materijala, rada, parcele na kojoj se gradi i komunalne naknade.
– Značajan uticaj ima i odnos ponude i tražnje, odnosno konjuktura na tržištu nekretnina i uopšte u ekonomiji zemlje. Koliko je meni poznato, cena kvadrata u novogradnji u Zrenjaninu je trenutno između 1.200 i 1.500 evra sa PDV-om – kaže naš sagovornik.
Dodaje da se u Zrenjaninu najviše grade dvosobni i trosobni stanovi od 40 do 75 kvadratnih metara, kao i da su najtraženiji oni površine od 25 do 45 kvadrata.
Slična je situacija i u ostalim gradovima u Srbiji. Prema podacima RGZ-a, prosečna površina stana u starogradnji u prometu je 53, a u novogradnji 59 kvadratnih metara. Na tržištu je najviše dvosobnih i dvoiposobnih stanova – 39 odsto i jednosobnih i jednoiposobnih – 29 procenata. Prošle godine prosečna cena kvadrata u starogradnji bila je 808, a u novogradnji blizu 1.200 evra.

ATRAKTIVNE KUĆE
U Zrenjaninu se kupci najviše odlučuju za dvosobne stanove zbog manjih troškova i dobre prilagodljivosti raznim porodičnim situacijama. Sa druge strane, visoki računi za grejanje jedan su od bitnih razloga iz kojih se najređe odlučuju za one sa više soba, kaže Danijela Radovančev, vlasnica agencije za nekretnine „m2 Gsigma”.
– Za velike stanove u novogradnji potrebno je izdvojiti 1.170 evra po kvadratnom metru, za manje 1.300, a za najmanje od 1.500 do 1.600 evra. Nešto povoljnija je starogradnja u kojoj kvadrat vredi od 1.000 do 1.200 evra – objašnjava naša sagovornica.

U Vojvodini je veliko interesovanje i za kupovinu kuća, te je više od polovine ugovora sklopljeno za takvu kupoprodaju. Najzastupljenije su one od 70 do 120 metara kvadratnih (47 odsto) i od 20 do 70 kvadrata (26 procenata). U Zrenjaninu je lane prodata 841 kuća (553 u 2021. godini), navodi RGZ.
– Kupci su najviše zainteresovani za trosobne kuće sa dva kupatila. Prosečna cena je od 70 do 80 hiljada, odnosno oko 500 evra po kvadratu – kaže Radovančev.
Ono što je zajedničko za kupce kuća i stanova je da se zainteresovani sve manje odlučuju za kupovinu nekretnina uz pomoć zaduživanja kod banaka. U gotovo 90 odsto slučajeva pazari se u kešu.

J. Šormaz

ORANICE NA CENI
U Srednjobanatskom okrugu u 2022. godini cena njiva kretala se od hiljadu do 17.800 evra za hektar, a prosečna vrednost bila je 8.150 evra. U Zrenjaninu je prosek 7.700 evra, u Žitištu 8.600, u Kikindi 9.100, a u Pančevu 10.200.

BEOGRAĐANIMA ATRAKTIVAN BANAT
U toku prošle godine, najviše ugovora o kupoprodaji vikendica u Republici zaključeno je u Vojvodini (59 odsto). Sa 26 prodatih kuća za odmor Grad Zrenjanin nalazi se na petom mestu u Srbiji. Cena se kretala u rasponu od samo 1.000 do čak 74.000 evra. Interesantno je da se u odnosu na 2020. godinu maksimalna cena utrostručila (tada je iznosila 22.500 evra). Kako ističu u „m2 Gsigma”, vikendice u okolini Zrenjanina su, verovatno zbog blizine, najatraktivnije Beograđanima.