Trgovina lažnim i kvazi diplomama, titulama, pa i naučnim i stručnim radovima, oduvek je postojala, a sa novim komunikacionim tehnologijama taj unosni biznis sada je i međunarodno umrežen. Pominje se nekoliko velikih komercijalnih kuća koje kontrolišu svet izdavaštva na svetskoj sceni, a tu ima i raznih „predatora” koji publikuju radove (neophodne za napredovanje u, recimo, univerzitetskoj karijeri) bez obzira na recenzije i bilo kakav kvalitet, dovoljno je da rad ima odgovarajuću „formu” i odgovarajuću uplatu. Uz taj uslov – možete kao naučnu referencu citirati, kažu, i Proku Pronalazača iz „Politikinog zabavnika”.
Nije lako ni identifikovati takve predatorske časopise. Zato je, kako piše „Politika”, Centar za promociju nauke u Srbiji nedavno objavio, u elektronskoj verziji, knjigu Andreasa Eksnera „Uvod u objavljivanje naučnih publikacija” – da se mladi naučnici lakše snađu, pa i da ne nasednu… S druge strane, „Politika” je objavila i podatak (oslanjajući se, kako kaže novinarka Sandra Gucijan, na publikaciju „Nauka u Srbiji 2010-2013” koju je priredio, ne bilo ko, već Nacionalni savet za nauku) da su naučnici iz Srbije objavili 750 radova u predatorskim časopisima! Izgleda da su pojedini autori štampali i po desetak radova u ovim časopisima, a rekorder je, kažu, naučnik sa 17 spornih publikacija.
„Politika” takođe navodi tvrdnje predsednika Odbora SANU za univerzitetsko obrazovanje Dušana Teodorovića da je „barem jednom u tzv. predatorskim časopisima radove objavilo 59 profesora Fakulteta organizacionih nauka, 45 Fakulteta tehničkih nauka, 31 sa Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu, 16 sa niškog Medicinskog fakulteta…”
Pa – ima li posledica? Nema. Mada, izvesno je da Zrenjanin na toj listi nije u dobrom društvu…
