Setva prolećnih industrijskih kultura na području Srednjeg Banata okončana je nešto kasnije od uobičajenih rokova, neposredno pred najnovije kiše. Zbog dugotrajne suše i značajnih temperaturnih kolebanja, nezahvalno je prognozirati prinose. O visini ulaganja, kvalitetu obavljenih radova, interesovanju za pojedine kulture i o prinosima potrebnim za rentabilnost proizvodnje, može se govoriti sa više sigurnosti.
Padavine krajem aprila i prvih dana maja, a radi se o 100 do 120 litara po kvadratnom metru – u narodnu poznate kao „đurđevske kiše” – pomoći će usevima. Naravno, ako padavina, naročito junskih, bude još.
KUKURUZ I SUNCOKRET
Kukuruz je ovog proleća posejan na 84 hiljade hektara. Ova brojka biće nešto povećana kada budu okončani radovi na površinama državnog poljoprivrednog zemljišta, najpre izdvojenim za krupne investitore, po pravu prvenstva zakupa, a koje je, posle sudskog spora, ipak licitirano „običnim” zemljoradnicima i stočarima.
Prema rečima diplomiranog inženjera agronomije Predraga Marjanskog, savetodavca u Poljoprivrednoj stručnoj službi, biljčice su u fazi jednog do dva lista i kiše im izuzetno prijaju. Poželjno je da se u dogledno vreme dnevne temperature stabilizuju na oko 20, a noćne na 10 do 12 stepeni, jer pored nedostataka vlage, mladim biljkama ne prija ni hladnoća.
– Majske setve će tu i tamo biti, ali da bi ona rezultirala dobrom berbom, potrebno je da vremenski uslovi budu idealni. Ukoliko ne bude tako, mnoge mlade biljke će stradati – kaže inženjer Marjanski.
Naš sagovornik daje podatke o troškovima koje su do ovog momenta imali proizvođači najzačajnijih industrijskih kultura.
– Troškovi repromaterijala, kao što su seme, gorivo, veštačko đubrivo i pesticidi – bez plaćanja usluga mehanizacije, njene amortizacije i radne snage – su oko 65 hiljada dinara po hektaru. Radi se o kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine koja se dobro slaže sa računicom nas u Poljoprivrednoj stručnoj službi. Ukoliko proizvođač nema potrebnu mehanizaciju i ako uračunamo njenu amortizaciju, troškovi rastu na 97 hiljada dinara po jedinici površine. To se može pokriti prinosom od šest tona po hektaru, pri čemu se računa na cenu od 16 dinara za kilogram. Međutim, znatnom broju poljoprivrednika računicu kvari to što moraju plaćati arendu koja je za kvalitetno zemljište u običnom, međuseljačkom zakupu i do 300 evra godišnje.
Suncokret je zasejan na 41.000 hektara što je neznatno više nego prošle godine. Po hektaru je ulaganje u osnovni repromaterijal oko 50 hiljada dinara, a ako se plaćaju usluge drugih za mehanizaciju – posebno su kritične sejalice – trošak skače na 65 hiljada dinara po hektaru. Ukoliko cena bude 30 dinara za kilogram, za pokriće troškova biće dovoljno da prinos bude 2,2 tone po hektaru. Većina zemljoradnika to postiže, a prošle godine znatan broj njih proizvodio je po četiri tone po hektaru.
MALO ŠEĆERNE REPE
Ove godine pod sojom se našla za mnoge neočekivano velika površina od šest i po hiljada hektara. Zalivnih sistema ima i za veću površinu, a kako stvari stoje, obilne padavine poslednjih 15-tak dana odlične su za ovu uljaricu. Troškovi proizvodnje približni su izdacima za produkciju suncokreta.
Ove godine pod šećernom repom našla se rekordno mala površina od svega 1.500 hektara, a to je četvrtina od površina pod slatkim korenom iz nekih najboljih godina. Razlog je niska cena, a i nekorektno ponašanje šećerana koje, kako kažu svi koji su od ove kulture odustali, previše odbijaju na nečistoće. Naravno, u pozadini svega je hiperprodukcija šećera u svetu i veliki uvoz šećera od šećerne trske iz Latinske i Srednje Amerike.
Izuzetak je poznati agrarni preduzetnik Dragan Raca. On se opredelio za sejanje šećerne repe na hiljadu hektara, dobrim delom i u Severnom Banatu.
Kako kaže Raca, rukovodi se starom seljačkom logikom: „Od čega svi beže – to sej”, jer će, kako smatra, mala proizvodnja doneti dobru cenu za proizvođače.
U bilansu obradivih površina u Srednjem Banatu ostatak do 220 hiljada hektara čine uljana repica, krmno bilje (kosidba lucerke počela je pre najnovijih kiša), voće i povrće.
M. Stojin
USEV ZDRAV, NEŠTO PROREĐEN
Na njivama Srednjeg Banata pšenicu imamo na oko 55 hiljada hektara, što je za blizu 10 procenata više nego prethodnih nekoliko godina. Jedan od razloga za skok interesovanja za hlebno žito, jeste slaba motivacija za sejanje šećerne repe. Drugi je njena prilično visoka cena, pa zemljoradnici računaju da će ukoliko proizvedu veću količinu hlebnog žita, posle razduživanja za kupljeni repromaterijal i usluge, mehanizaciju, ostati više robe za prodaju u zimu i proleće naredne godine. Prema rečima dipl. inž. Zorice Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, pšenica i ječam koji je zasejan na 3.700 hektara su u fazi klasanja, (ili za kasnije stasajuće sorte to neposredno predstoji). Biljke su u dobroj kondiciji, mada je usev nešto proređen. Setva je bila u optimalnom roku – u oktobru, ali je, zbog nedostatga vlage, značajan deo biljčica – na oko 70 odsto površina – ponikao u januaru. Sa prestankom padavina i prosušivanjem zemljišta kreće intenzivnija zaštita od bolesti i insekata. Za prognozu proizvodnje i prinosa još je prerano.
POSTOJI VIŠAK POLJOMEHANIZACIJE
Od većeg broja stručnjaka i proizvođača u Banatu, a i šire, može se čuti da kod nas postoji višak poljoprivredne mehanizacije, ako kao kriterijum uzmemo odnos broj konjskih snaga po hektaru. Konkurencija među vlasnicima savremene i moćne mehanizacije, koji su još pre krize ušli u kredite za njenu kupovinu, veoma je oštra. Često se, u jagmi da se za kratko vreme obradi što više zemljišta (što utiče na kvalitet radova), dosta semena prospe i rodi manje nego što bi moglo.
– To je tačno. Međutim, mi u kompaniji „Matijević” držimo se normativa, a to je da se kukuruz i suncokret seju pri brzini sejalice od 7 do 8, šećerne repe pet, a soje šest kilometara na sat, tako da je rasipanje semena minimalno – komentariše Dragan Vasić, direktor imanja „Zlatica”.
Na „Zlatici” je pod kukuruzom 775, suncokretom 115, sojom 300, šećernom repom 170 hektara. Uglavnom su to manje površine nego ranijih godina jer je zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ograničen. Za padavine Vasić kaže da će dobro doći svim usevima, osim za pšenicu – za koju su kiše pale prilično kasno.
Po prestanku padavina može se očekivati pojačan nalet korova, za šta su na ovom imanju spremni.
