Blaga zima i visoke temperature uticale su na to da se setveni sloj zemljišta dovoljno zagreje, te su ratari početkom aprila intenzivno počeli da seju kukuruz i suncokret. Svih ranijih godina ograničavajući faktor za prolećnu setvu su bile temperature vazduha i tla. Ratari su imali dilemu da li je ono ugrejano na dubini za određenu kulturu, da li sledi pad temperature, zbog čega će seme dugo stajati u zemljištu i biti podložno napadu štetočina, te koliko će se dugo čekati na nicanje.
Ovog proleća na vreme setve uticala je vlažnost tla. Poljoprivrednici su počeli ranije sa pripremom. Oni koji su odmah nakon toga sejali nisu pogrešili, jer priprema, tj. usitnjavanje zemljišta, doprinosi gubitku vlage. Najviše su posejane površine pod kukuruzom, jer je vlage bilo na dubini od 7 i 8 cm, a temperature su doprinele i brzom nicanju. Suncokret se sejao do prve nedelje aprila, dok je bilo vlage na dubini od 5 cm, a potom je setva prekinuta i odložena za period nakon kiše. Planirano je da se u srednjem Banatu kukuruzom poseje oko 70.000 hektara, što je manje nego ranijih godina. Nedostatak padavina više šteti jesenjim usevima koji su bili u intenzivnom porastu i potrošili su svu zalihu vode. Kiša koja je pala dovoljna je za početni porast prolećnih kultura, ali ne i za pšenicu, ječam i uljanu repicu kojima treba znatno više vode za nalivanje zrna.
Zahlađenje i pad temperature usporiće nicanje posejanih kao i nagli porast poniklih kultura, ali neće imati negativne posledice. Uticaj hladnog vremerna može da se manifestuje u promeni boje, odnosno pojavi antocijan boje na kukuruzu.
