U prethodnom periodu kiše su često prekidale setvu. Kako navode stručnjaci, kukuruz na mnogim parcelama niče, dok na pojedinim nije ni posejan. Sa suncokretom je situacija nešto drugačija.
Koliko će ratarska proizvodnja ove godine biti isplativa i koliki su troškovi za RTV „Santos” nedavno je govorio Svetislav Seležan, predsednik Udruženja poljoprivrednika Grada Zrenjanina. Naglasio je da je sve značajno poskupelo, počevši od goriva i mineralnog đubriva, pa do semena, hemijskih preparata.
ĐUBRIVO POSKUPELO ČAK 300 ODSTO
– Gorivo smo lane plaćali između 140 i 150 dinara za litar. Ove godine uz agrokarticu na NIS-ovim pumpama mogu da ga kupim za 179 dinara, dok na privatnim košta nešto viša od 190 dinara. Veštačko đubrivo je počelo da poskupljuje od kraja 2021. godine. Mogu da kažem da su ga ratari u ovom delu Banata nabavili na vreme. Skupo smo ga platili, ali se nadamo da će cene žitarica biti takve da će se ulaganje isplatiti – objsnio je Seležan.
Kako je naveo, veštačko đubrivo poskupelo je u odnosu na prošlu godinu i do 300 odsto. Ureu su ratari plaćali lane između 40 i 45 dinara, dok 2022. za nju moraju da izdvoje čak 12.000 dinara za 100 kilograma. Cena zavisi od načina plaćanja.
– Teši nas podatak da je pšenica prošle godine u žetvi bila 20 dinara, da bi decembra 2021. dostigla vrednost od 35 dinara po kilogramu. U ovom trenutku spekuliše se da će nov rod koštati oko 30 do 35 dinara. Cene žitarica nam ukazuju da bismo mogli da neutrališemo poskupljenje goriva i đubriva – rekao je sagovornik „Santosa”.
KUKURUZ OMILJEN U BANATU
Seležan je istakao da su, kada je u pitanju gorivo namenjeno za setvu pšenice, ratari ranije dobijali podsticaj za 50 do 60 litara po hektaru, što je u zavisnosti od mehanizacije dovoljno za obradu. Pšenica, dodao je Seležan, zahteva malo viša ulaganja, ali mora da se seje zbog plodoreda i održavanja zemljišta.
– Ova kultura, prema mojoj računici, po jednom katastarskom jutru izađe 76,5 hiljada dinara s tim da su tu uračunati obrada zemljišta, priprema, setva, prskanje, zaštita, veštačko đubrivo i seme. Po hektaru to je oko 130 do 135 hiljada. Moram da kažem da ljudi sa ovih prostora imaju i dosta zemlje u zakup. Arenda u Zrenjaninu je 200 do 300 evra po jutru. Kada se sve sabere dobije se pomenuta početna cena – rekao je Seležan.
Prema njegovim rečima, setva je, gledajući prethodnu sezonu, skuplja za 20 do 30 odsto i taj podatak se uklapa u „skok” veštačkog đubriva i goriva. Poljoprivrednike ohrabruje to što je trenutna cena pšenice skoro duplo viša u odnosu na prošlu sezonu. Kukuruz je, sa druge strane, kultura koju Banaćani najviše seju. Ulaganja su, napomenuo je Seležan, približna kao i kod pšenice. Ono što svima ide „na ruku” jeste činjenica da ova biljka daje malo veću zaradu.
SUNCOKRET ZAHTEVA NAJMANJE ULAGANJA
– Odnos kukuruza i pšenice se ogleda i u zaradi. Kukuruz rodi približno pet tona, a zarada je oko 100.000 dinara po hektaru. Pšenica daje četiri tone što je lep prinos, a cena je ista – rekao je predstavnik lokalnih poljoprivrednika.
Treća i najvažnija biljka koja se seje na banatskim njivama je suncokret. U Ukrajini, zbog trenutne situacije, neće biti posejan u velikim količinama. Suncokret je, kaže Seležan, nezahvalan po pitanju plodoreda, mada ga ratari seju češće nego što bi trebalo. Na to, dodao je, utiče cena u kojoj ljudi pronalaze opravdanje i obrađuju ono što je za njih isplativo.
– Suncokret zahteva najmanje ulaganja. Po hektaru je to oko 90, a po jutru 50.000 sa uračunatim zakupom. Rod se kreće od 1.500 do 2.000 kilograma po katastarskom jutru. U prilog zemljoradnicima ide cena. Predviđa se da će ona biti čak 100 dinara po kilogramu. To je odraz dešavanja u Ukrajini. To je i razlog zašto se sve više ljudi opredeljuje da seje suncokret. Prema prognozama, oni koji gaje suncokret ostvariće najveću dobit i prestići će kukuruz koji je bio favorit na banatskim njivama – objasnio je Svetislav Seležan.
Miroslava Malbaški
VISOKA CENA DOBAR MOTIV
Na području Srednjeg Banata, navode iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, suncokret je ovoga proleća zasejan na 42.000 hektara, što je u odnosu na prošlu godinu više za oko deset odsto. Ovu uljaricu je agronom Marko Renovica, mladi poljoprivrednik iz Zrenjanina, zasejao na 80 hektara. Kako je rekao za RTS, setva je bila u optimalnom roku, uz kompletnu primenu agrotehnike.
– Prvi motiv mi je cena suncokreta koja je u odnosu na prošlu godinu viša za oko 50 posto. Troškovi proizvodnje su značajno niži u odnosu na kukuruz, soju, šećernu repu. Kada sve sagledamo, suncokret je vrlo profitabilan za ovu godinu – navodi Renovica.
