Od urušavanja krova kuće narodnog heroja Servo Mihalja prošlo je deset godina. Do toga je došlo pod pritiskom snega zbog neodržavanja.
Potom je pokrenut postupak brisanja objekta iz Registra nepokretnih kulturnih dobara. Kada se proces finalizira, sudbina nekadašnjeg doma narodnog heroja biće neizvesna, budući da više neće biti u nadležnosti stručnjaka, objašnjavaju iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Sličnu sudbinu deli i kuća Aleksandra Sandića, književnika i pisara Vuka Karadžića. Iako je kategorizovana kao spomenik kulture od velikog značaja, godinama je ograđena, urušena i zarasla u korov.
SVI SE BRINU – NIKO SE NE BRINE
Prema rečima nadležnih, urušavanje objekata koji imaju spomeničku vrednost, a u privatnom su vlasništvu, jedino se može sprečiti eksproprijacijom. U slučaju kuće Aleksandra Sandića, na inicijativu Zavoda (2006. godine) utvrđen je opšti interes da se objekat otuđi. S obzirom na to da se u roku od tri godine nije postigao dogovor sa vlasnikom oko adekvatne naknade, Grad je postupak obustavio.
– Iz tog razloga ne mogu da se izvedu konzervatorski radovi, konkuriše za izradu projekta za revitalizaciju i dobiju sredstava iz budžeta – poručuju iz ove ustanove.
Prema njihovim rečima, odgovornost za saniranje ima vlasnik ili korisnik. Ukoliko odluči da objekat sruši, moraće da se pridržava propisa koji regulišu oblast planiranja i izgradnje.
– Ova situacija mogla je da se izbegne redovnim održavanjem. S obzirom na to da se radi o privatnoj svojini, očigledno je da vlasnik nije imao taj interes – ocenjuju u Zavodu.
Kada je u pitanju nadležnost službe zaštite kod ugroženih, vidno zapuštenih i neodržavanih kulturnih dobara, njihova je obaveza da ukažu vlasniku na potrebu da se preduzmu mere radi sprečavanja dalje devastacije, kao i da predlože najadekvatnije rešenje. Sredstva za njihovo preduzimanje treba da obezbedi vlasnik, kažu iz Zavoda.
– Njegova je obaveza da čuva i održava kulturno dobro, obezbedi dostupnost i obaveštava nas o svim promenama. Takođe, treba da omogući naučna i stručna istraživanja i sprovođenje mera tehničke zaštite – naglašavaju nadležni.
NEDOSTATAK INICIJATIVE I FINANSIJA
Prioritet sanacije spomenika kulture određuje stručna služba Zavoda. Strateški planirati njihovu obnovu trenutno je nemoguće, jer ustanova do završetka konkursa nadležnih ministarstva i pokrajinskog sekretarijata, ne zna kolikim će sredstvima raspolagati. Zbog toga, realizaciju godišnjih planova mogu da sagledaju tek nakon završetka konkursa.
– Naš predlog je da se formira posebna budžetska linija za sanaciju spomenika kulture u gradu. Tako bismo znali kojim sredstvima raspolažemo i na osnovu toga bismo napravili prioritete.
Dobili smo odgovor da materijalne mogućnosti to ne dozvoljavaju, zbog čega nam ostaje da i dalje sa konzervatorskim projektima konkurišemo na godišnjem nivou kod ministarstava – zaključuju iz Zavoda.
J. Šormaz Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture
OBRATITI SE NADLEŽNIMA
Objekte koji se ne održavaju ili su skloni padu sugrađani prijavljuju Komunalnoj miliciji. Ekipa potom izlazi na teren i sačinjava službene beleške koje prosleđuju građevinskoj inspekciji. Njihov zadatak je da preduzmu naredne korake, objašnjavaju nadležni.
