Svedoci smo da je stanogradnja u ekspanziji, a zgrade niču kao pečurke posle kiše. Iako globalni izazovi utiču na domaće tržište i nabavku repro i drugog materijala, to ne sprečava investitore da uklanjaju stare i podižu nove objekte. Ono što smo primetili na terenu jeste sve veće prisustvo stranih radnika.
Nedavno, obilazeći gradski stadion koji se sanira, zatekli smo tri čoveka od kojih je jedan bio iz Turske. Ono što je posebno zanimljivo jeste da on nije građevinac po struci, već nastavnik. Bio je prinuđen da zbog nedostatka posla u svojoj zemlji potraži bilo kakav u inostranstvu gde se više plaća. U razgovoru sa šefom gradilišta, saznali smo da je unutrašnjost Turske vrlo siromašna i da fakultetski obrazovana osoba može mnogo više da zaradi u Srbiji kao građevinac.
ODLIV DOMAĆE RADNE SNAGE
Obim radova koji se trenutno izvode u Srbiji je veliki tako da je naše tržište vrlo interesantno, posebno u domenu izvođenja radova. Da je nedostatak i odliv kvalifikovane radne snage problem sa kojim se, već duže vreme, suočava čitava građevinska privreda u celom regionu saglasan je i Predrag Stankov, direktor Regionalne privredne komore. U Srbiji je ovaj problem lako uočljiv, s obzirom da pojačana investiciona aktivnost direktno utiče na veću potražnju za radnicima.
– Osim nedostatka kvalifikovane radne snage, tržište građevinskih radnika suočava se i sa problemom nedovoljnog broja učenika upisanih u srednje stručne škole. Uključivanjem što većeg broja kompanija u sistem dualnog obrazovanja đaci bi kroz praksu bili pripremljeni za rad na građevini odmah po završetku školovanja. Takođe, postoji inicijativa građevinskih kompanija, da, uz određene olakšice (subvencije), u okviru njih budu formirani centri za obuku i prekvalifikaciju zaposlenih u ovom sektoru – rekao je Stankov.
Objasnio je da radnici iz Albanije i Severne Makedonije stižu u Srbiju zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan i jedinstvenom tržištu rada. Vrata su otvorena za oko 30 hiljada građevinskih radnika, zanatlija, lekara, medicinskih sestara i tehničara iz navedenih država.
– Ceo region će time postati mnogo atraktivniji za strane investitore, jer će lakše dolaziti do radnika koji im nedostaju, a to je jedan od razloga da ulažu u ovaj deo Evrope – napominje Stankov.
PRIMETAN DEFICIT
Deficit stručnjaka potvrdio je i Nebojša Maksimović, vlasnik firme „Maksimović gradnja”.
– Evidentno je da nema dovoljno ljudi. Ovo je svakako primoralo mnoge firme, posebno one koje su angažovane na većim projektima, da zapošljavaju radnike iz inostranstva. Mi ih do sada nismo unajmljivali i uspevamo sa domaćim radnicima da završavamo započete poslove – ističe sagovornik.
U „Ekogradnji” koja trenutno zapošljava 280 ljudi, navode da je osetan manjak kadrova.
– Planiramo da počnemo izgradnju nove zgrade. Kad krene prolećna sezona trebaće nam oko 50 radnika. Iako ih fali, ne bismo se odlučili da unajmljujemo strance, pre svega zbog otežane komunikacije. Lakše je sa domaćim radnicima – rekao je Slobodan Milin, dipl. građevinski inženjer iz „Ekogradnje”. On zaključuje da je alarmantan manjak stručnih radnika, tako i onih koji obavljaju fizičke poslove.
Izabela Balint, izvršna direktorka Unije poslodavaca Zrenjanina je za naš list rekla da postoji komunikacija sa agencijama za zapošljavanje, međutim, oni još uvek ne promovišu mogućnosti unajmljivanja stranih radnika. Kako je napomenula, javljali su joj se agenti iz Indije, Palestine, najčešće preko Vajber aplikacije. Rizik koji ovdašnje firme imaju kada je angažovanje stranih radnika u pitanju je, prema njenim rečima, velik.
– Ukoliko neko od radnika dobije radnu dozvolu u Srbiji, a odluči da pobegne iz zemlje (u slučaju da ga uhvate i zadrže u migracionom centru) ili napravi neku štetu, troškove snosi firma. Smatramo da još uvek nije vreme da mi kao poslodavačka organizacija promovišemo takve mogućnosti – rekla je Balint.
ISKORIŠĆAVANJE I ISPLATE NA CRNO
Da postoji nedostatka domaće rade snage na gradilištima potvrdio je i Saša Torlaković, predsednik Sindikata građevinista. Objasnio je da je tržište rada fluidno svuda u svetu, kao i da nije toliko čudno što manjak naših građevinaca popunjavaju stranci. Međutim, upošljavanje ino-radnika otvara mogućnost njihovog iskorišćavanja, zlostavljanja i isplata na crno.
– Seobe radne snage su normalne, oduvek ih je bilo, ali način na koji se sa njima postupa nije. Izrabljivanje beznadežnih radnika iz inostranstva zapravo je posledica velikog varijabiliteta profila ljudi na tržištu rada koji je eskalirao pojavom takozvanih „kubikaša” – nestručnih kadrova, koji rade najteže poslove – rekao je Torlaković.
On je posebno kritičan prema dualnom obrazovanju, koje građevincima uopšte nije potrebno. Smatra da je jako važno da ljudi koji su proveli godinu dana na gradilištu dobiju akreditovane diplome koje će im obezbediti preporuku i veću sigurnost za buduća angažovanja.
NAJČEŠĆI PROBLEMI
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo u Beogradu navodi da je jasna tendencija domaćih poslodavaca da zloupotrebljavaju potražnju za radnom snagom iz inostranstva. Oni angažuju radnike iz dalekih zemalja pod uslovima koji nisu u skladu ni sa međunarodnim standardima rada, ni sa domaćim zakonodavstvom, kako bi uštedeli na troškovima radne snage.
– Ovakvi poduhvati po pravilu završavaju radnom eksploatacijom ljudi, a mogu ukazivati i na potencijalnu trgovinu ljudima. Ona je prepoznata kao krivično delo u domaćem krivičnom zakonodavstvu, kao i na međunarodnom nivou – ističe Reljanović.
Dodaje da osnovni problemi koji proističu iz dovođenja stranih kadrova na rad u Srbiju nisu posledica loših zakona već njihove neprimene. Objašnjava da zakon o zapošljavanju stranaca nije loše napisan, ali da postoje nedorečenosti koje se zloupotrebljavaju. Ovo se naročito odnosi na angažovanje stranaca u slučajevima kada zaposleni ima zaključen ugovor sa poslodavcem iz inostranstva.
Poseban problem nastaje i kada se stranci dovedu u Srbiju na legalan način, ali na kraju ne završe na poslovima za koje su potpisali ugovore, ili se ispostavi da su uslovi rada daleko od povoljnih.
– U tim situacijama ne postoji dovoljna podrška radnicima koji, po pravilu, ne poznaju lokalni jezik, kao ni pravni sistem Srbije. Oni su često pod pritiskom poslodavaca da će u slučaju da se nekome žale biti otpušteni, da im se neće isplatiti zarada, kao ni putni troškovi za povratak u matičnu zemlju i da će biti deportovani ako izgube posao – istakao je na kraju Mario Reljanović.
Priredili: Miroslava Malbaški, Jovana Šormaz, Aleksandra Ilijev & Nebojša Kovačević Foto: J. D. Njegović i Media centar (Beograd)
(NE) ZAINTERESOVANOST ZA GRAĐEVINSKE SMEROVE
Kako je za naš list rekla dr Marija Servo, direktorka Elektrotehničke i građevinske škole „Nikola Tesla”, kod njih postoji područje rada građevinarstvo i geodezija. Četvorogodišnji smer arhitektonskih tehničara upisuje 30 polaznika i za njega vlada veliko interesovanje. U ponudi je i trogodišnji, a nakon završetka se stiče zvanje rukovalac građevinskom mehanizacijom i operater osnovnih građevinskih radova. Prema rečima direktorke za rukovaoce ima zainteresovanih, dok se za operatere, u poslednje dve godine, nije prijavio ni jedan kandidat.
– Smatram da je to izuzetno dobar smer, jer objedinjuje brojne veštine. Đaci uče molersko-farbarske, zidarske i armiračke radove. Kada ga završe stiču iskustvo i sposobni su da se odmah zaposle i kao građevinci, ali i kao zidari i moleri. Ono što mi možemo da uradimo jeste da ovaj smer dodatno popularizujemo – kazala je dr Marija Servo.
ZAKONSKI JEDNAKI
– Postupak zapošljavanja stranih radnika u odnosu na domaće je duži i komplikovaniji. Uključuje dosta formalnosti koje moraju biti ispunjene pre nego što osoba dobije radnu dozvolu. Nju obezbeđuje poslodavac, a postupak sprovode MUP i NSZ. Nakon zapošljavanja, strani radnici u Srbiji imaju identična prava kao domaći, a zakonska obaveza poslodavca je i da reguliše njihov smeštaj, ishranu, osiguranje i putne troškove za povratak u matičnu zemlju nakon isteka ugovora o radu – objašnjava Mario Reljanović.
SEZONA DIKTIRA TRAŽNJU
Prema podacima koje smo dobili od zrenjaninske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, najveća potražnja za građevincima je tokom proleća i leta, odnosno u periodu sezone izvođenja radova. Nakon oktobra gotovo da nema interesovanja za ovim zanimanjima, ističu iz ove ustanove. Na evidenciji se trenutno nalazi 77 lica. Najviše je građevinskih tehničara visokogradnje (26), rukovalaca građevinskim mašinama (11), zidara (8), tesara i arhitektonskih tehničara (po 6). Na posao čekaju i izolateri, armirači, hidrograđevinari, mehaničari za građevinske mašine, geometri, građevinski tehničari niskogradnje, inženjeri građevinarstva.
STRANI RADNICI NEMINOVNOST
Prema rečima Budimira Jovanovića, vlasnika „Keramike Jovanović”, skromna brojnost i struktura radne snage veliki je problem u sektoru građevinarstva. Zbog toga neretko dolazi do probijanja rokova, jer firme u toku procesa izgradnje ostaju bez odgovarajućih kadrova.
– To za posledicu ima sve češće angažovanje radne snage iz drugih zemalja kako bi mogli da se realizuju ugovoreni poslovi – navodi Jovanović.
ISKORIŠĆAVANJE I ISPLATE NA CRNO
