Kada usred zime preko pustih i zaleđenih njiva huji košava, na poljima slabašne trske u okolini Belog Blata čuje se brujanje mašina, sakrivenih među vijugavim stabljikama. Niske temperature, vetrovit ili tmuran dan svakodnevica su za radnike koji izvlače trsku na ledinu. Ove sezone vreme im nije išlo na ruku.
SEČA DO KRAJA MARTA
Naime, da bi biljka sazrela, potrebno je da nekoliko dana pre početka seče temperatura bude ispod minus pet stepeni. Zbog klimatskih promena i blage zime, umesto sredinom novembra, sa sečom se krenulo tek početkom januara, priča Nebojša Superov, direktor firme „Jedinstvo” iz Belog Blata.
– Sve zavisi od vremenskih uslova. Za trsku je najbolje da se završi dok ne krene nova klica. Ukoliko krajem februara bude toplije, biće više štete nego koristi ako nastavimo sa sečom jer ćemo uništiti klicu i dogodine nećemo imati ništa – kaže naš sagovornik.
Dodaje da ekipa „Jedinstva” seču izvodi na terenu koji pripada drugoj zoni zaštite Carske bare, što ih obavezuje da poštuju Zakon o zaštiti životne sredine. Zbog toga proces moraju završiti do kraja marta, kada kreće gnežđenje ptica.
Najveći uticaj na kvalitet biljke imaju vremenski uslovi. Slaba zima i sušno leto prošle godine nikako joj nisu odgovarali, jer su trski potrebne padavine, iako raste u močvarama i jezerima, kaže naš sagovornik.
– U pitanju je jednogodišnja biljka sa višegodišnjim korenom. Ukoliko na terenu ostane trska od prošle godine, primetiće se gubitak kvaliteta. Iz tog razloga važno je da se površine čiste godinu za godinom – objašnjava čelnik „Jedinstva”.
Nekada se trska kosila ručno. Sada to radi mašina kojom upravlja pet ljudi. U pitanju su nekadašnje senokosačice prerađene za ovu namenu. Njihova prednost je što biljku iznose sa terena na ledinu.
– Trska raste u vodi i ispod nje je blato što radnicima otežava prilaz. Kombajn ima svoju platformu sa koje je izvlači na suvo i olakšava posao – priča Superov.
Zatim, kaže, slede čišćenje od trave i vezivanje u snopove koji se traktorima dovode do sela na klasiranje. Donji krajevi snopova se poravnavaju i ponovo povezuju kako bi bili približno iste dužine. Nakon toga idu u fabriku.
VIŠEDECENIJSKA TRADICIJA PRED OPSTANKOM
Osnovni proizvod „Jedinstva” je trščano pletivo. U pitanju su rolne snopova koje preko 40 godina izvoze na nemačko i austrijsko tržište. Plodonosnom poslovanju prethodnih godina velike udarce nanele su klimatske promene, nedostatak radne snage i skok cena inputa. Firma je opstala, a trenutno im je prioritet da obezbede dovoljno sirovine.
– Ove godine u startu smo sa žetvom kasnili mesec i po dana. U februaru smo imali prve lepe dane za trsku, a njih je svake godine sve manje. U problemu smo jer sve skuplje dolazimo do kvadrata finalnog proizvoda, a ne postižemo mnogo bolju cenu za izvoz – kaže direktor firme.
Ističe da se populacija Belog Blata u poslednjoj deceniji drastično smanjila. Sa pasošem Evropske unije, mnogo meštana otišlo je u Mađarsku i Nemačku, pa je pronalazak radnika sve teži.
– Sa pandemijom je pala potražnja. Sada radimo na 30 odsto kapaciteta. Pre korone smo punili po četiri-pet šlepera nedeljno, a sad dva mesečno. Od 17 mašina koje imamo, trenutno su angažovane samo četiri. Ove sezone cilj je da firma opstane – zaključuje Superov.
