Asocijacija likovnih umetnika Zrenjanin (ALUZ) godinu koja je na izmaku pamtiće po brojnim ostvarenim planovima. U 2023. priredili su više od 20 izložbi, isključivo prateći savremeno stvaralaštvo. Zrenjaninci su mogli da vide dela lokalnih autora, kao i gostiju.
U ALUZ-ovoj galeriji prvu samostalnu izložbu nedavno je otvorila grafičarka Milica Arsić. Postavka od 12 crteža nazvana je „Autoportret sa tobom”. Kako je za naš list ispričala, rađeni su u dva različita formata, tehnikom presovanog uglja na akvarel papiru.
Milica Arsić rođena je u Smederevu. Nakon osnovne škole završila je Zrenjaninsku gimnaziju. Grafiku je diplomirala na novosadskoj Akademiji likovnih umetnosti, u klasi profesora Zvonka Tirlića. Učestvovala je na brojnim zajedničkim izložbama i kolonijama. Članica je i potpredsednica ALUZ-a.
Zašto ste odabrali ovakav naziv i šta Vam je bila inspiracija?
– Na svakom od radova sam ja (smeh). Društvo mi prave prijatelji i moja mačka. Izložba predstavlja godinu koju ispraćamo i vreme kada sam se za nju pripremala. Svi crteži nastali su na osnovu selfija. Na taj način sam želela da brojne događaje kao i nezaboravne trenutke ponovo proživim i prenesem osećanja kroz crtež. Primetno je da dominiraju crna i bela prožete crvenom.
– To su osnove u grafici, ali i mom životu. Zašto ste se opredelili za ovu tehniku i koliko je složena?
– Zato što je crtež, koji je osnova likovnog stvaralaštva, u kombinaciji sa pomenutom crnom i belom dominantan. Istovremeno najlakši je put da se izrazim. Mogu da kažem da je grafika zanat koji je dosta težak, naporan i nije za svakoga. Za kvalitetno delo potrebno je uložiti mnogo rada, truda, vremena i odricanja. Umetnici su često zatvoreni u sobama sa kiselinom, a proces nastanka je često neizvestan. Greške su neminovne, a ponavljanja beskrajna. Kod grafike postoje visoka i duboka štampa. Sa najjednostavnijom smo se susreli još u osnovnoj školi radeći na linoleumu. Složenije i ozbiljnije, čime se i sama bavim, su bakropis i akvatinta. Ove tehnike zahtevaju veliku posvećenost i opreznost. Cinkane ploče se nagrizaju, a tok od pripreme do finalizacije je dugotrajan.
Da li je neko uticao na Vas i ko su Vam bili uzori?
– Sve što znam o umetnosti i crtanju naučila sam od magistra grafike i velikog zrenjaninskog stvaraoca Duška Kirćanskog. Kirća i moj tata bili su dugogodišnji prijatelji. Kada sam krenula da se spremam za fakultet bilo je logično da me on usmerava. Put koji smo prešli nije bio lak, ali je na kraju urodio plodom. Tu su, naravno, i moji profesori. Često, kada sa kolegama razgovaram, istaknemo da sve što smo o poslu naučili dolazi od ljudi sa kojima smo radili pre studija. Oni su nas formirali kao umetnike. Koliko je naša scena jaka govori to da kada deca iz Zrenjanina odu na akademiju od samog početka nailaze na poštovanje, budući da se zna odakle dolaze. Gde je grafika u modernoj umetnosti?
– Jedno vreme bila je skrajnuta. Danas, kada je sve brzo i instant i svako može da napravi telefonom šta god poželi, zauzima značajno mesto. Postaje sve traženija. To sam primetila i po izložbama koje smo imali u ALUZ-u. Brojna publika ih je posećivala, a izlagači su poznati ne samo u našoj zemlji, nego i u Evropi i svetu.
Nakon studija prestali ste da crtate i okrenuli ste se dizajnu ženske odeće. Kako je nastao brend po kojem ste prepoznatljivi?
– Želela sam da napravim pauzu nekoliko godina kako bih se odmorila i razmislila šta dalje. „Gospođica Mici” rodila se 2011. Spoj je ljubavi prema modi i znanja stečenog na akademiji, a najviše želje da stvaram nešto novo i drugačije od onog što je aktuelno na tržištu. Garderoba koju dizajniram je unikatna, ručno rađena, isključivo od prirodnih materijala i oslikana. Kvalitetna izrada je ono o čemu najviše vodim računa. Kako se povećavao obim posla, rasla je i potreba za prostorom u koji bi klijentkinje mogle da dolaze i da se osećaju sigurno, prijatno i slobodno. Zato sam 2019. otvorila „Gospođica Mici fešn studio”. U njemu sam održala devet bazara. Ono što je najveća razlika između grafike i dizajna odeće je ta što kada crtam potpuno sam nezavisna, dok kod garderobe moram da povedem računa da li će se to nekome dopasti ili ne. Pratite li kulturnu scenu u gradu, pored toga što je, na neki način, kreirate?
– Pored članova ALUZ-a imamo vrsne muzičare, horove, slikare, a i pisci polako dolaze do izražaja. Po meni, ne treba da se kandidujemo za prestonicu kulture, mi to uveliko jesmo.
