Baš su ovi prvi septembarski dani čudni. Kiša, sunce, pa opet…
U nedelju, poslednjeg dana našeg festivala pivu u čast, još malo, pa gotovo, krenem u šetnju. Zato je i ova rubrika lična više nego što to pristojno novinarstvo dozvoljava. Na Žitnom trgu sretnem kolegu – ne pamtim kad sam ga poslednji put videla, Zoltana Babu. Malo podsećanja na dane kada je donosio tekstove za rubriku „Grad”, u kojoj je pisao o skrivenim lepotama Zrenjanina… Stojimo tako, na nas padaju balončići od sapunice kojim se igraju deca, miris roštilja nas obavija sve jače i jače, pa se rastadosmo… Kao na vašaru. Parking u dvorištu uništene Pivare.
Na mostu, slatkiši i slaniši, što bi rekli, najveći red je za langoš… Naš stari znanac, Peruanac, tu je sa svojim hvatačima snova, ali i muzikom koja nas vodi na Ande… Kamera na mobilnim telefonima su uključene… Za uspomenu i dugo slušanje.
Idem dalje, ali oprezno: da nije svetlećih reklama koje se pale i gase, sigurno bih se spotakla na stepenice, onako oronule. Na bazaru, na parkingu kod Apoteke, tezge se prazne. Poslednji je dan… Gledam fontanu kod „Vojvodine” i vidim mlaznicu koja se nešto spiralno uvija – da li je bila i pre, ili je nova, a sve u čast „Dana piva”, ne bih znala. Ali, lepi su susreti sa sugrađanima. Koleginica Zorica šeta sa blizancima, pitam je kako izdržava, onako finansijski, ali ona kaže da se sa dečacima uvek dogovori šta mogu, a šta ne da kupe. I uživaju. Uživala je i Draginja, unuka joj je postala punoletna, pa me počastila kolačima.
Idem ja dalje. Milada je u žiriju za polufinale izbora Mis Srbije. Počinje program na bini na glavnom trgu, ima tu nekih stotinak duša. Voditelj kaže: pozdravimo ih gromoglasnim aplauzom. I stvarno, bi aplauz a niko ne aplaudira. Moćne nove tehnologije i matrice…
I nazad, ka drugom, trgu. Da ne pričam više o dimu roštilja, o jagnjićima i prasićima na ražnju… Ljudi su raspoloženi. Pivo, ah pivo, ali čije… Ispred bine, ima publike. Sentimentalne pesme. Đusi Kovač, nenametljivo.
I sada, već je sve to daleko. Ali, uvek ostane neki trag, neki titraj. E, sad, što se tiče toga da nas sve nije koštalo… Bogami, jeste. Samo, ne znam da li je iko spreman da pravi finansijski obračun stavi u – kriglu piva. Da ne bude – skuplja dara, nego mera…
