Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Pandemija korona virusa je primorala mnoge kompanije da primene koncept tzv. rada od kuće. Zahvaljujući tehnologiji i internetu, gde je to bilo moguće, obavljanje posla se iz kancelarija i sala za sastanke „preselilo” u virtuleni prostor, pomoću aplikacija kao što su „google meet”, „zoom” i druge.
U periodu od 2009. do 2019. godine udeo onih koji rade od kuće u ukupnom broju zaposlenih u Evropskoj uniji bio je 5,4%. Nakon izbijanja pandemije, rad od kuće je postao „nova normalnost”, tako da prema nekim istraživanjima danas čak do 40% zaposlenih u Uniji počinje da radi puno radno vreme „od kuće”. Prema Anketi o radnoj snazi (ARS) u Srbiji je učešće onih koji rade iz vlastitog doma u ukupnom broju zaposlenih u trećem kvartalu 2020. iznosilo 9,3%, što je za 1,9 procentnih poena više u odnosu na isti period 2019. godine (7,4%).
Pri tome, u određenim delatnostima (poput kancelarijskih poslova) lako je primeniti taj koncept, dok u nekim (kao što je zdravstvo, građevinarstvo, maloprodaja, ugostiteljstvo) to nije moguće. Do sada sprovedena istraživanja ukazuju na to da je pandemija snažnije pogodila zaposlene koji imaju niži nivo obrazovanja, najverovatnije zbog toga što rade u delatnostima koje nisu „prenosive”. Primena rada na daljinu je jednostavnija u sektorima koji su bazirani na znanju i u kojima se više upotrebljavaju informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Tehničke pretpostavke za rad od kuće su uveliko postojale i pre pandemije, ali preduzeća nisu koristila takvu mogućnost u većoj meri. Suštinsko pitanje je da li se rad na daljinu isplati?
U ekonomskoj literaturi ne postoji jedinstven stav o tome kako rad od kuće utiče na produktivnost radnika. Sa jedne strane, oni ne gube vreme na putovanje do radnog mesta i nazad, smanjuju se saobraćajne gužve i zagušenja, kao i emisija štetnih gasova. Zahvaljujući tome, ljudi mogu bolje da organizuju svoje radno vreme i da usklade poslovne i privatne obaveze. Sa druge strane, izolacija kojoj su izloženi može negativno da se odrazi na produktivnost rada. Brojne su poteškoće da se u kućnim uslovima izgradi radna atmosfera, da se postigne motivacija i obezbedi koncentracija i disciplina. Nedostatak direktnog kontakta i komunikacije sa kolegama umanjuje sposobnost za rešavanje problema, usled manjka kreativnosti, timskog rada, razmene ideja… Fokusiranost na radne zadatke je daleko manja kada ljudi nemaju rešenje za čuvanje dece ili odgovarajući radni prostor u kući/stanu, zatim adekvatnu IKT opremu i sl.
U perspektivi, kao glavna korist za poslodavce javlja se smanjenje izdataka za iznajmljivanje i održavanje poslovnog/kancelarijskog prostora, zatim režijskih izdataka, kao i troškova kancelarijskog materijala. Nedostatak je to što bi radni učinci zaposlenih mogli da budu manji. Ukoliko uštede koje preduzeća budu ostvarivala usled toga što ne moraju da plaćaju skupe poslovne prostore budu više od eventualnih gubitaka zbog smanjenja produktivnosti rada zaposlenih, verovatno je da će u budućnosti rad od kuće imati sve veće učešće u ukupnoj zaposlenosti. Jedan od osnovnih ciljeva u novim okolnostima biće kreiranje uslova za povećanje produktivnosti rada od kuće, odnosno rada na daljinu.
