RADIŠA DUPLJANOVIĆ, DIREKTOR STAMBENE AGENCIJE, O IMOVINI GRADA ZRENJANINA

Socijalno staranje i otkup kadrovskih stanova

Plan poslovanja Gradske stambene agencije (GSA) u ovoj godini predviđa niz novina. O tome direktor GSA, diplomirani inženjer Radiša Dupljanović kaže:
– Na redu su planovi za obnovu desetak zapuštenih stanova kojima raspolažemo, u kojima žive socijalno ugrožene porodice. Javna nabavka za radove i troškove preseljenja, više od sedam miliona dinara, završena je krajem januara, pa se realizacija očekuje brzo. Radi se o stanovima u Mužljanskoj koloniji, Strelišnoj i ulici Uroša Predića. Očekujem da ovu aktivnost okončamo do sredine godine. Poznato je kako ti ljudi tamo žive, i ovo je možda najmanje što zajednica može za njih da učini. Ovo treba shvatiti kao deo realizacije stambene strategije grada, kojom želimo da damo doprinos Stambenoj strategiji Republike Srbije, čija se izrada bliži finalizaciji.

Grad raspolaže izvesnim brojem takozvanih kadrovskih stanova, koji su dodeljivani vrhunskim lekarima, istaknutim sportistima, ljudima iz medija.
– Da, a mi planiramo da stanarima ponudimo da te stanove otkupe, po tržišnoj ceni iz sopstvenih sredstava. Razume se, u obzir dolaze i krediti od banaka. Radi se o dvanaestak kvalitetnih stanova u višespratnicama, čiji su korisnici ljudi poznati stručnoj i široj javnosti. Na ovaj način bi se ojačale finansije Gradske stambene agencije i naše aktivnosti na održavanju stambenog fonda, podrški socijalnom stanovanju i projektima usmerenim u bolje iskorišćavanje imovine kojom raspolaže država, a koja će u dogledno vreme biti vlasništvo grada.

Značajna je tema da Grad dobije u vlasništvo državnu imovinu koju koristi.
– Dobro je što postoji dobra volja da se zemljišta i objekti u zoni Begejske petlje i Sportsko-rekreacionog centra „Šumica”, gde je i nekada čuveni Motel, prevede, bez naknade, u vlasništvo Grada, kao javna svojina. Služba za imovinsko pravne odnose Gradske uprave uradila je veliki posao i ja tim ljudima i ovim putem čestitam! Verujem da slede ozbiljna ulaganja na te dve lokacije. Takođe, verujem da nam se neće ponavljati neprijatne situacije kao ona koju smo imali sa ugostiteljskim objektom na „Jezeru 3” (splav). Ovo vidim kao doprinos jačanju funkcija pravne države.

Prošla godina protekla je u znaku značajnih ulaganja u izletišta na Tisi i Peskari.
– Da, s tim što je talpa površine 340 kvadratnih metara završena pred kraj kupališne sezone, tako da će pravu premijeru imati ove godine. Nadam se i ulaganjima u dodatno uređivanje Peskare, na čemu, kroz dva projekta čija je izrada u toku, sarađujemo sa jednim mestom u blizini Segedina. Računamo na novac iz IPA fondova, a odluka će biti doneta u Briselu.

Fond lokala kojima raspolaže Gradska stambena agencija se poslednjih godina kruni. Šta činite u toj situaciji?
– Restitucija naslednicima zgrada kojima su nepokretnosti oduzete, učinila je svoje, dosta imovine je vraćeno, ili će uskoro biti vraćeno i nasledicima stradalnika u Holokaustu. U glavnoj gradskoj ulici u vlasništvu Grada ostalo je desetak građevina, među kojima i zgrada na broju 39, stari „Vetprom”, gde je smeštena apoteka. Tržni centri poput „Aviva” nisu umanjili interesovanje za lokale u centru, koji ipak imaju svoj šarm. Imovinu kojom raspolažemo, planiramo da uvećamo gradnjom 35 garaža, za šta je opredeljeno 15 miliona dinara. Gradile bi se u Dunavskoj ulici i na Bagljašu, kod samousluge „Maksi”. Verujem da će ovo biti pun pogodak. Procenjuje se da Gradu nedostaje između 700 i hiljadu garaža.

Naplata najamnina za poslovni i stambeni prostor je stari problem.
– Jeste, najvećim delom iz razloga što se godinama kasnilo, naša potraživanja su rasla, a korisnici su zatvarali svoje firme. Naplata tekućih potraživanja, međutim, ide dobro. Prošle godine naplatili smo 69 miliona i 518 hiljada dinara javnih prihoda kao zakup poslovnog prostora, što je za 3,19 odsto više od fakturisane sume, jer su neki zakupci iz ranijih godina platili deo reprogramiranog duga. Kroz otkup stanova naplaćeno je 8,9 miliona dinara, za 3,2 odsto više od fakturisane sume. Prošla godina bila je druga uzastopna godina sa više od stoprocentne naplate.
M. Stojin