Zborovi građana i komšijske inicijative proteklih nedelja fokus su imali na uređenju manjih stambenih zona. Svako u svom komšiluku, od Bagljaša do Male Amerike i Putnikova, sređivao je ono što smatra urgentnim. Na spisku vrednih Zrenjaninaca našla su se dečija igrališta, parkovi i zone za odmor, kao i javne površine koje okružuju privatne posede.
U naselju Mala Amerika moralo je da se seče, čupa i izvlači puno biljnog materijala. Grupa stanara u Begejskom redu, pored jezera kod Žitoprodukta, pozabavila se najtežim od svih zadataka, uklanjanjem trske sa obale.
– Obavestili smo prvo komunalne službe, pa „Rezervate prirode” da je obala zarasla u travu i da je trska u jezeru gusta, da treba sve to da se poseče. Rekli su da im je to u planu. Ipak, ništa se nije dešavalo, pa smo morali sami da čistimo – objasnila je Zrenjaninka Aleksandra Milovanović.
BORBA S ŠEVAROM
Stanari Begejskog reda napominju da su ranije nadležni organizovali košenje trave tokom sezone. Takođe primećuju da odavno nije dolazio poseban čamac koji seče trsku u jezeru.
– Ima stare i nove trske, ne možemo da ocenimo koliko je to gusto i visoko. Pola metra do metar, zavisi od dela jezera. Nije reč samo o estetskom problemu, već i o većoj brojnosti komaraca i skupljanju gmizavaca – ispričale su nam komšije.
Žitelji Begejskog reda odlučili su da sami organizuju radnu akciju, koja je foto-dokumentovna objektivom Tibora Arve. Razloga je bilo mnogo, a najviše što je počelo nekontrolisano gomilanje smeća u gustoj travi i trsci.
– Sve što smo uradili bilo je zato da nam bude prijatnije za život. Do sad je uveliko sve trebalo da se pokosi. Čak je moglo i drugo košenje da bude s obzirom na to da je period godine kada trava najviše raste. Ne ulazim u to u čijoj je nadležnosti. Mi ljudi od akcije nismo hteli više da čekamo. Lepo smo se dogovorili i nešto preduzeli. Nama je to u interesu. Međutim, jezero je mnogo veće, a mi smo uredili samo ovaj jedan deo – objasnila nam je Aleksandra Milovanović.
Kao ljubitelj prirode, ona voli da pliva u tom jezeru.
– Ja tu svaki put prvo priđem sa grabuljom i lopatom, da rasčistim ulaz, da bih mogla da uskočim u vodu. Sad kad smo očistili, mislim da ćemo biti mirni neko vreme – zaljučila je naša sagovornica.
UREĐENO IGRALIŠTE PUTNIKOVO
Istovremeno, Zbor građana MZ „Bolnica – Berbersko” organizovao ječišćenje prostora namenjenog mališanima u naselju Putnikovo. Polje delovanja je prošireno i na park, jer su zatečene značajne količine otpada. Posebna pažnja posvećena je dovođenju nameni peščanika, koji je bio obrastao u travu i gotovo zaboravljen.
– Očistili smo ga i napunili novom količinom peska. Sada se deca igraju nesmetano. Bilo je dosta posla i na igralištu, na travnatom delu, gde ima dosta neravnina. To je sve popunjeno zemljom i iznivelisano – naveli su članovi zbora građana ovog dela grada.
Njihov posao tu nije bio završen. Detaljno su oplevili od korova, trave i otpada noviji deo igrališta, koji ima mekane ploče. Potom je usledilo sređivanje fudbalskog terena, kao i prostor oko klupa. Postavljene su i nove kese za đubre.
Na kraju je na red stigla zamena slavine na česmi koja ovde postoji. Dežurne ekipe „Vodovoda” odazvale su se na poziv građana. Zamenili su ukopane cevi, jer je curila voda.
Sugrađani su prilikom prikupljanja otpada pokazali visoku svest o životnoj sredini. Sortirali su zeleni matrijal za kompost, posebno odvojili plastične flaše za reciklažu, a preostalo smeće spakovali u džakove i odneli na deponiju.
M. Pudar Foto: T. Arva
NA BAGLJAŠU FARBALI DEČJE IGRALIŠTE I UREĐIVALI PROSTOR IZMEĐU ZGRADA
Bezbednost mališana na prvom mestu
Protekle subote zablistalo je i veliko igralište, koje se nalazi između belih solitera (broj 37-43 i 45-51) na Bulevaru Veljka Vlahovića. Ulepšavali su ga sugrađani udruženi u zboru „Naš Bagljaš”, zajedno sa decom.
Prema rečima Slobodana Radišića, inicijatora akcije, lokacija je najpre očišćena od trave, a potom je usledilo i farbanje. Žele i da poprave vrtešku, koja od ukupno osam, ima svega tri daske. Kako kaže, plan je da srede sva igrališta u naselju koja su veoma lošem stanju.
– Mesne zajednice bi trebalo da postoje kako bi se životni prostor unapređivao po meri stanovnika lokalne zajednice. To odavno nije slučaj. Javni prostori su zapušteni. Posebno nas boli kako izgledaju dečja igrališta, koja nisu samo prostor za igru, već su mesto susreta i boravka naših starijih sugrađana. Pre svega bi trebalo da su bezbedna. Iako svi građani plaćaju komunalne usluge, naša su igrališta neugledna i ne održavaju se kako treba. Zato smo zasukali rukave, kad već nadležni nisu. Ovom acijom smo pokazali koliko nam je stalo i kako stvari mogu izgledati bolje kada se pitaju građani – poručuje Slobodan Radišić.
