Postavka jednog od najznačajnijih autora u istoriji savremene srpske skulpture, Svetomira Arsića Basare, vajara, likovnog pedagoga, teoretičara i akademika, prvi put je dostupna našim sugrađanima u salonu Narodnog muzeja. Obuhvata 28 skulptura izrađenih u drvetu, metalu i tehnici bronze. Ističu se „Sveti ratnici”, „Mač u Hristovoj ruci”, „Car Lazar i oklopnici”, „Putir Nemanjića” i skulpture iz nekoliko ciklusa. Izložba je otvorena do 20. novembra. Nadležna kustoskinja je Ivana Arađan, istoričarka umetnosti.
DUG PERIOD STVARANjA
Izložba je premijerno prikazana tokom ove godine u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), povodom devedeset godina od rođenja Svetomira Arsića Basare. Radovi izloženi u salonu Narodnog muzeja potiču iz nekoliko ciklusa na kojima je umetnik radio u periodu od 1998. do 2018. godine. Inspiraciju pronalazi u svakodnevici, ali i bogatom kulturnom nasleđu i prošlosti.
– Izuzetno mi je drago što je izložba stigla i do Zrenjanina, koji posebno volim. Ne znam zašto, ali ovde se zaista prijatno osećam. Ranije nisam uspostavljao kontakt sa vašim gradom i muzejom jer veliki deo vremena provodim u radu, tim pre ova postavka ima poseban značaj za Zrenjanince. Da li će im se dopasti, na njima je da procene – rekao je akademik Basara.
SKULPTURA KAO REAKCIJA NA POJAVE U SVETU
Prema njegovim rečima, izložba je podeljena u četiri celine koje oslikavaju ono što ga motiviše.
– Tu su skulpture cara Lazara i njegovih oklopnika, sveti ratnici, Nemanjići – inspirisani našom slavnom istorijom, zatim dolaze „Simfonije” – potpuni, slobodni izraz u skulpturi, gde se poigravam formom i oblikom. Treći deo nosi nazive „Egzodus ruralni” i „Egzodus urbani”, a odnosi se na ono što se trenutno dešava u svetu, i što ne služi na čast savremenom čovečanstvu. Milioni ljudi su u izbeglištvu, beže iz svojih domova, a čovečanstvo, koje bi moglo da im pomogne, ćuti. Mene kao umetnika to posebno pogađa i reagujem na svoj način, kroz skulpture – objašnjava Svetomir Arsić Basara.
Na izložbi su, pored autora, prisustvovale i Jelena Gvozdenac Martinov, direktorka Narodnog muzeja, Žaklina Markov, kustoskinja koja je odabrala radove i Jelena Mežinski Milovanović, zamenica upravnika galerije SANU.
– Ovo je prvi put da su u 60 godina dugoj karijeri dela akademika Basare izložena u ovakvom obimu i samostalno, zahvaljujući saradnji Muzeja, Galerije SANU i autora. Ovom izložbom naš Muzej staje u red najznačajnijih institucija kulture kada je kvalitet programa u pitanju – rekla je Jelena Gvozdenac Martinov.
Tokom trajanja izložbe biće organizovani propratni sadržaji. Stručna vođenja sa projekcijom filma „Koreni” autorke Katarine Krstić, koji prikazuje priču o životu i radu akademika Basare, održavaće se svake srede, sa početkom u 19 časova, od 30. oktobra do 20. novembra. Izložbu tumačiti Ivana Arađan, kustoskinja istoričarka umetnosti u Narodnom muzeju.
MAČ U HRISTOVOJ RUCI
Četvrti deo izloženih skulptura akademik Basara je, kako kaže, uradio na temu bombardovanja. – Ciklus sam nazvao „(Ne)milosrdni anđeo”, jer je „milosrdni anđeo” jedno licemerno ime kojim se ne može nazvati bilo šta što šalje bombe, ubija decu i druga nedužna bića. Srpskom narodu se desilo nešto što ni jednom narodu nije smelo da se desi. NATO je bombama zasuo jednu mirnu, pitomu zemlju, koja nikome zla nije učinila. Kompozicijom dominira Hristos sa mačem u ruci. On nije onaj skrušeni Isus koji prašta, već je u moćnom položaju, poput supermena (heroja), spreman da kazni tu nemilosrdnu silu na zemlji koju niko drugi do njega, Sina božijeg, ne može da obuzda i savlada.
