Prošli su i prijemni ispiti – i za osmake, a i za buduće akademske građane. Bilo je šta je bilo, kom obojci, kom opanci… Nije lako doneti tako dalekosežnu odluku, opredeliti se sad – šta ćeš da radiš u narednim životnim dekadama, a nisi još ni zakoračio u život. Doduše, to je i olakšavajuća okolnost (sa više iskustva, svesniji si i posledica). Mada, teško da će, u predstojećem školovanju imati značajnijih ispita od ovih koje su upravo prebrodili. Ocenjivaće ih, dakako, ali to će biti ispiti sa mnoštvom popravnih rokova…
Ove godine je mala matura bila posebno stresna, jer su testovi provaljeni, ni BIA nije uspela da ih sačuva… Krivac je brzo nađen i sudiće mu se (ali, za sve one koji i inače ne veruju preterano vlastima, ostaće nedokazana sumnja da je u pitanju tek „žrtveni jarac”, baš kao i u slučaju one nesretne žene koja je u brushalteru iznela test iz štamparije pre nekoliko godina).
S druge strane, nije najteže na svetu položiti ispit na kome znaš da će biti 20 pitanja iz zbirke od 100 zadataka (sa rešenjima), štampana je još proletos za svakog đaka (ranije generacije nisu imale takve zbirke, nego šta im zapadne, iz celog gradiva). Slobodnih mesta i u srednjim školama, a i na fakultetima ima više nego što ima dece. Ne na najtraženijim smerovima, ali niko neće ostati neupisan. Mislim da su u pravu oni koji smatraju da su današnja deca malo prezaštićena. Možda je i to jedan od razloga zašto je među njima toliko surovosti: ako roditelji preterano štite dete od upliva realnosti, sve mu je kao u crtaću…
Jedno je ipak neupitno: ta deca, ti mladi ljudi su najbolji deo Srbije (ako ništa drugo, njih život još nije stigao da iskvari i korumpira). I upravo su položili ispit za budućnost. Ćerka mog kolege je druga na prijemnoj listi fakulteta koji je odabrala. I sad je pred njom najduži i najbezbrižniji raspust koji će imati do kraja školovanja…
