Reprogram kredita, „mačka u džaku”?

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Evropska centralna banka je krajem marta ove godine podigla referentnu kamatnu stopu na 3,5%. U pitanju je šesto uzastopno povećanje počev od jula 2022. koje se preduzima u borbi protiv inflacije u Evrozoni (države koje koriste evro kao valutu). Ima najava da bi u drugoj polovini ove godine moglo da dođe do novog skoka i to na nivo od 4%. Reč je o velikom i naglom rastu kamatne stope, posebno kada se ima u vidu da je u toku dužeg vremenskog perioda (od marta 2016. do jula 2022. godine) ona bila na nivou od 0%. Ova kretanja ukazuju na to da su inflatorni pritisci i dalje izraženi. Iako je godišnja stopa inflacije (rast cena u određenom mesecu tekuće u odnosu na isti mesec prethodne godine) u Evrozoni bila niža u martu 2023. (6,9%) u odnosu na januar (8,6%) i februar (8,5%), čini se da i dalje ima razloga za brigu i predostrožnost.
Naime, cene hrane, alkohola i duvana beleže izražen rast uprkos restriktivnoj monetarnoj politici (poskupljenju novca). Godišnja inflacija za ovu grupu proizvoda je marta 2023. iznosila čak 15,5% što je više nego u januaru (14,1%) i februaru (15%). To znači da je životni standard potrošača pod dvostrukim pritiskom – sa jedne strane dinamično rastu cene osnovnih životnih namirnica, a sa druge dolazi do otežanih uslova za otplatu postojećih i uzimanje novih zajmova usled rasta kamatnih stopa.
Ove tendencije će se negativno odraziti i na materijalni položaj onih građana u našoj državi koji otplaćuju bankarske kredite indeksirane (iskazane) u evrima. Prema podacima Narodne banke Srbije, takvi zajmovi su marta 2023. dostigli iznos od oko 5,8 milijardi evra, od čega se čak 85% (blizu 5 milijardi evra) odnosi na stambene kredite. U Srbiji ima oko 152.000 stanovnika koji otplaćuju ovu vrstu duga. To znači da najmanje toliko porodica/domaćinstava danas oseća posledice navedenog rasta kamatnih stopa. Prosečna cena stambenih kredita koji su u procesu otplate je za samo godinu dana povećana sa 2,83% (mart 2022.) na 5,56% (mart 2023.).
Uzmimo za primer zajam u iznosu od 60.000 evra, sa rokom otplate od 25 godina. Pre godinu dana mesečna rata (anuitet) bila je 280 evra. Usled povećanja referentne kamatne stope i EURIBOR-a, danas je ova obaveza čak 370 evra. Za samo godinu dana došlo je do povećanja mesečnih obaveza dužnika u proseku za 90 evra (rast od 32%). Pri nepromenjenom deviznom kursu dinara u odnosu na evro, to je dodatno opterećenje kućnog budžeta za više od 10.000 dinara.
U nameri da se relaksiraju mesečne obaveze dužnika Narodna banka Srbije je predložila poslovnim bankama da korisnicima ponude reprogram, koji podrazumava produženje roka otplate za dodatnih 5 godina u slučaju stambenih kredita. Međutim, klijenti treba da znaju da svako prolongiranje perioda otplate povlači i veće troškove (banci se plaća više po osnovu kamate). Tako bi u prethodnom primeru produženje roka otplate sa 25 na 30 godina (uz ostale nepromenjene uslove) korisniku donelo nešto nižu mesečnu ratu (343 umesto 370 evra), ali i obavezu da u toku perioda otplate banci plati oko 12.000 evra više na ime kamate – umesto 51.000 (za 25 godina) čak 63.000 evra (za 30 godina). Banke „žive” od toga što drugima pozajmljuju novac. U interesu im je da zajmovi budu što dugoročniji, jer tako naplaćuju više kamate. Suprotno, klijentima se više isplati da se krediti brže otplaćuju, jer je tada ukupan trošak manji.