Za ribolov su potrebni ljubav, strast i strpljenje
Svaki izlazak na vodu je za mene poseban doživljaj jer ne postoje dva ista dana. Ne postoji ništa lepše nego da jutro dočekate na vodi, da vidite kako se sve budi, kako jutarnja tišina prelazi u dnevnu tišinu – priča violinista Roman Bugar koji može da se pohvali da je nedavno upecao šarana teškog 23 kilograma i dodaje da mu je trebalo oko pola sata da ga izvuče iz vode.
Roman Bugar je direktor Vojvođanskog simfonijskog orkestra i Zrenjaninske filharmonije, a malo ko zna da je strastveni pecaroš. Veoma je angažovan i u organizovanju festivala rumunske muzike i folklora, često je na gostovanjima… Zato mu odmor uz reku, jezero dobro dođe kao predah.
Na Carskoj bari, pod sirenama
– Počeo sam da pecam još kao učenik 7. razreda, za vreme bombardovanja. Tada sam sa drugarima išao na Carsku baru u ribolov. Sećam se da je bilo vanredno stanje i da sam jedva ubedio roditelje da me puste. Sećam se i mesta gde smo pecali, sirene koje smo tada čuli i jeze koja je prošla kroz mene u tim trenucima – priča Roman.
– Kad sam bio dete, moji roditelji i njihovi prijatelji su često znali da nedeljom naprave roštilj na Carskoj bari, baš tamo pored brodića, gde su postavljeni stolovi. Tada bi uvek neko iz njihovog društva poneo blinkere i udice. Budući da sam bio mali, nisu mi dozvolili da pecam, ali želja za tim je u meni rasla.
Kada je završio 5. razred, prodao je komplet knjiga i za taj novac kupio Kormoranov teleskop (štap).
– Za mene je to bilo nešto nestvarno. Pogotovu na selu, gde ja živim, gde su ljudi većinom pecali mrežama, raznim metlicama i slično. Kada sam se zaposlio, počeo sam da kupujem ribolovački pribor i, zapravo, od tada počinje moje nadmudrivanje sa ribom – priča direktor Zrenjaninske filharmonije.
Cilj je nadmudriti ribu i vratiti joj život
Zbog obaveza na poslu, u poslednje vreme imao je desetak izlazaka na vodu godišnje, što je malo za jednog strastvenog ribolovca. Ali, ulov je često bio bogat.
– U početku sam išao na ribolov bele i druge ribe, posebno soma, u Begeju. Pecalo se na crvene i zelene gliste. Kasnije, sve više me je zanimao ribolov šarana, a poslednjih nekoliko godina samo šarana i pecam. Nije mi više zanimljivo to da upecam ribu i da je donesem kući. Cilj je nadmudriti ribu kako bi došla baš na vašu udicu i upecati onu najveću. Mnogi ljudi to ne mogu da shvate. Ne razumeju ni moji ukućani kada im kažem da sam upecao ribu i da sam je pustio nazad u vodu. Ranije sam pecao na svim komercijalnim revirima za lov šarana, a u poslednje tri godine isključivo na Čepelu u Mužlji. To je možda najteže jezero za ribolov šarana, ali po meni i najlepše – smatra naš sagovornik.
Zanimljivo je da je Roman ponudu za dva najveća koncerta dobio baš dok je bio na pecanju. Prvi put za koncert u Sibiu sa Narodnim orkestrom Rumuna, koji je slušalo 30.000 posetilaca. Druga ponuda je bila za otvaranje trga na Danima piva, odnosno prvi koncert Zrenjaninske filharmonije.
– Za ribolov je potrebna velika ljubav i strast, kao i velika količina strpljenja. Ono što je mana, ako je tako možemo nazvati, jeste što veoma lako ribolov može da preraste u opsesiju – kaže Roman za kraj ove male ribolovačke priče.
