Mnogo reči pohvala čulo se prošle nedelje za „Mrkšićeve salaše”: pored savremene tehnologije, proizvodnje i prerade, ništa manje nije važna ni činjenica da su „Salaši” prepreka demografskom pustošenju ovog dela Banata, budući da zapošljavaju 300 radnika, a na ekonomski zdravim osnovama sarađuju sa više od 250 većih, srednjih, a i malih gazdinstava.
Zemljoradnička zadruga „Mrkšićevi salaši” iz Srpskog Itebeja bila je, naime, prošlog četvrtka, domaćin najužeg rukovodstva Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) sa potpredsednikom Vlade Vojvodine Đorđem Milićevićem i pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vukom Radojevićem, dok su Banat predstavljali i rukovodioci zadruga „Agroklek” i „Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva. Na početku skupa predsednik ZSV Radislav Jovanov saopštio je podatak da Savez okuplja 530 zadruga – za 50 više nego 2018. godine.
Potpredsednik Vlade Vojvodine obavestio je javnost da je pokrajinska administracija pokrenula više linija za podršku zadrugama. Trenutno je aktuelno linija vredna 50 miliona dinara, za nabavku opreme za takozvanu „preciznu poljoprivredu”. Na tu sumu zadruge obezbeđuju dvostruki iznos, tako da je ova faza osavremenjavanja zadruga „teška” oko 150 miliona dinara.
PODRŽATI ONE KOJI POSLUJU ZAKONITO
– Zadrugarstvo jača, to nije sporno. Mi smo se, međutim, sastali da pretresemo pitanja koja nas muče i usporavaju naš razvoj. Lako je složiti se sa ocenom da su zemljoradničke zadruge najbolji vid okupljanja privatnog poseda, malog, srednjeg i većeg, mesto gde poljoprivrednici mogu da računaju na svaku vrstu stručne pomoći i razumevanja. Kao i ostale zadruge okupljene danas u Srpskom Itebeju, i „Mrkšićevi salaši” su druga kuća za veliki broj poljoprivrednika, a već iz činjenice da zapošljavamo 300 ljudi u pograničnoj opštini kao što je Žitište, govori sama za sebe. Plaćamo sve obaveze državi… Mi od sastanaka ovog tipa očekujemo da nam pomognu tako što će uticati da se mnogi u agraru najzad privedu zakonitom poslovanju – rekao je Vojislav Mrkšić, dodajući i primere:
– Navešću samo dva tipa nefer poslovanja: ima firmi koje malo jesu, a malo nisu u sistemu PDV, što neposredno šteti državi, a narušava i agrarni budžet. Takvi neće ni u Zadružni savez! Šta tek reći o nazovi stočarima koji po tom osnovu zakupljuju državno zemljište, pa ga izdaju u podzakup, znajući da su inspekcijske službe slabe…
Za pravo je Mrkšiću dao Dragan Lončar iz Zemljoradničke zadruge „Beška”.
Direktor „Agrokleka” Radovan Bokić doprineo je sadržajnosti sastanka sledećim rečima:
– Porez, kao izvor finansiranja države, a time i svih nas, u „Agrokleku” je zakon, a to treba da važi za sve. Šta možemo reći za ljude koji drže 500 ovaca, a nemaju ni ara zemljišta. I još nešto – smeta mi pomodarstvo: svaka čast Jagodi, Višnji i Dunji, lepa su to srpska ženska imena! Ali, govoriti da su ove voćke perspektiva za Vojvodinu, opasna je zabluda. Pšenici, kukuruzu, uzgoju goveda i ovaca moramo odlučno dati prednost!
SARADNJA VLADE VOJVODINE I ZADRUŽNOG SAVEZA
– Odavno nisam učestvovao na ovako sadržajnom sastanku, na kom se sa istom argumentacijom iznose i uspesi i zamerke na agrarnu politiku koja se vodi… Moja sugestija ljudima iz Vlade Vojvodine i Sekretarijata za poljoprivredu jeste da energičnije istupaju u razgovorima sa predstavnicima Republičke Vlade. Dosta toga o konsolidaciji zadrugarstva što sam imao nameru da kažem, izgovorili su predstavnici pokrajinske Vlade, a to na najbolji način svedoči da među nama postoji visok stepen saglasnosti – ističe predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.
– Pokrajinska vlada „dodala je gas” 2017. godine, kada se radi o poljoprivredi i selu. Kroz programe neposredne podrške poljoprivredi je za našto više od dve i po godone transferisano oko tri miliona evra. Dosta je učinjeno na raščišćavanju svojinskih odnosa, dosta zemljišta je vraćeno kroz restituciju, tako da sada manje-više znamo na čamu smo. Kao rezultat tih napora, državno zemljište se sve češće daje u zakup na tri i više godina, što ranije nije bio slučaj. Svesni smo teškoća koje mali i srednji poljoprivrednici imaju, stešnjeni između megakompanija i seoskih gazda. Naravno, potrebni su nam svi, i veliki i mali i „srednjaci” – istakao je pokrajinski sekretar dr Vuk Radojević.
Zadruge su najbolje platiše poreza, prave patriote!
– Primećujem visok stepen saglasnosti vaših i ideja nas iz pokrajinske administracije. Vi zadrugari najsavesniji ste u plaćanju poreza i drugih obaveza prema državi i time dokazujete svoj patriotizam. Slede nam ozbiljniji sastanci sa inspekcijskim službama, upravo povodom ovde izgovorenih primedbi. Važni će biti i razgovori sa ljudima iz Ministarstva oko ukidanja ograničanja zakupa državnog zemljišta na 100 hektara, što je sada slučaj. Naši poljoprivrednici se ne mogu realno nadati podizanju direktnih subvencija na nivo susednih zemalja koje su primljene u Evropsku uniju. Ipak, agrarni izvoz raste! Takođe, ozbiljno ćemo morati da redefinišemo i svojevremeno lansiran, pa zaboravljen pojam profesionalnog poljoprivrednika – rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade, zaključujući sastanak.
