Mladi poznati umetnik Saša Kovačević, nakon pet godina ponovo je pevao pred zrenjaninskom publikom, ovog puta na „Danima piva”, u subotu, 27. avgusta. Hiljade ljubitelja pop muzike pevalo je uglas brojne hitove i uz ovacije pratilo Sašin svaki pokret. Moglo se primetiti da su devojke bile najbrojnije u publici, baš kao nekad, kada su, tokom sedamdesetih i osamdesetih, žene uzdisale za Zdravkom Čolićem.
Koncert je trajao puna dva sata, a atmosferu je Saša podigao do usijanja pesmama „Temperatura”, „Rano je”, „Rođendan”, „Noć do podne”, „Slučajno”, a posebno su ovacijama propraćene njegove najpoznatije balade „Kako posle nas” i „Jedina si vredela”. Ekipa lista „Zrenjanin” imala je priliku da porazgovara sa pevačem neposredno nakon što je okončao koncert na Trgu slobode. Kako si se ti proveo kod nas? Očigledno je da je Zrenjanincima bilo sjajno…
– Veliko mi je zadovoljstvo što sam se ponovo našao sa zrenjaninskom publikom nakon par godina. Uživao sam zaista, kao i u svakom koncertu. Volim kad vidim da su ljudi dobro raspoloženi i pevaju sa mnom svaku pesmu. Imam oko trideset pesama i znam na šta publika najbolje reaguje, tako da sam izostavio neke pesme za koje sam znao da verovatno neće pevati. Iz tog razloga sam u repertoar uvrstio par pesama dragih kolega. Čuli su se komentari da si krenuo stopama Zdravka Čolića.
– Hvala publici na komplimentu (smeh). Drago mi je ako je tako. Diplomirao si dizajn zvuka. Kako si počeo da se baviš pevanjem?
– Završio sam nižu i srednju muzičku školu, klavirski odsek. Počeo sam sa 14 godina da sviram, pa sam usput i pevao. Pevanje je preraslo u nešto veće, okrenuo sam novi list i shvatio sam da i time želim da se bavim. Naravno, i dan danas sviram. Muzika mi je sve. Koliko pažnje posvećuješ dizajnu zvuka?
– Brat i ja se time bavimo. Imamo svoj studio i nas dvojica radimo sve pesme. Bez obzira na to da li radimo aranžman ili ne, znamo šta želimo da čujemo od finalnog proizvoda. Da li te upravo to odvaja od drugih na tržištu, gde je konkurencija dosta jaka?
– Teško je odgovoriti na to pitanje, jer je publika ta koja pravi hit. Mi možemo da radimo pesmu po našoj intuiciji, ali najvažnija je povratna informacija od ljudi koji nas slušaju. Njihova reakcija odlučuje koja pesma će postati više slušana. Osluškujem ih i trudim se da pratim ono što najviše vole. Šta slušaš privatno, da li se to razlikuje od onog što prezentuješ publici?
– Slušam džez. Nekako mi taj pravac muzike najviše prija. Naravno da poslušam po koju regeton stvar. Pratim sve muzičke žanrove, zbog posla, a kad želim da se opustim, džez je moj izbor. Da li si uspeo da se „promuvaš” gradom za vreme „Dana piva”?
– Nažalost, ne. Imao sam koncert pre ovog u Ljubljani i nakon nastupa smo krenuli za Beograd, pa u Zrenjanin. Imaću prilike malo da procunjam po gradu, jer ostajem u Zrenjaninu i jedva čekam da vidim šta nudite (smeh). Kada radim veći koncert volim da se naspavam dobro kako bih bio u formi, ali nekad nemaš izbora, jer su neki nastupi ugovoreni po nekoliko meseci unapred. Iskreno, više bih voleo da sam prvo nastupao u Zrenjaninu pa onda u Sloveniji. Svakako, Zrenjanin se pokazao kao dobar domaćin. Doći ću ponovo, ako me pozovete.
DžENTLMENSKI GEST
Saša Kovačević je publiku na Trgu slobode obradovao i pesmama Tošeta Proeskog i Dina Merlina. Da je pravi džentlmen, pokazao je gestom kada je devojčici Leni, koju je „izvukao” iz publike, otpevao pesmu i poklonio joj ružu, što je publika pozdravila ogromnim aplauzom.
