Ne merim vreme na sate… Ustvari, merim. Da li prolazi vreme ili mi u vremenu? Ne znam.
Škola engleskog jezika „Big Ben” raspisala je likovni konkurs za maskotu. Deca crtaju čuvenu englesku sat-kulu. Big Ben je turistička atrakcija u Londonu, nema turiste koji ne podigne glavu i proveri radi li taj čuveni sat…
Zrenjanin ima više starih satova koji nas opominju da je, ipak, sve prolazno. Najpoznatiji je onaj na Katoličkoj crkvi, on je i na najprometnijem mestu. Satni mehanizam napravljen je pre stotinu godina. Na gradskoj kući postoje dva, i jedan u njenom predvorju.Satni mehanizam na Katoličkoj crkvi napravila je bečkerečka firma „Antal Benc i sin”. Sat je usklađen sa zvonima. Zrenjaninci znaju kada čuju dobro znani zvuk da li je „četvrt”, „pola” ili pun sat, koji odbrojava tačno vreme. Ne znam kako mlađi, ali stariji sugrađani vole da se orijentišu prema satu, makar on ne pokazivao tačno vreme u minut. Mlađi ga, bar, čuju, jer se njegov zvuk lepo i daleko prostire…
Svejedno. Sat na ruci, onako veliki da ga svi vide jer je bitna marka… Sat koji smo nekada videli da ga nosi naš deda, sa lančićem, i čuva ga u džepu. Časovnici, posebno oni kućni. Ju, zar je već toliko vremena prošlo, ju da ne zakasnim…
Sad na ekranima kompjutera, mobilnih telefona.
Sat i vreme. I veliko odbrojavanje. Kako bismo znali koliko je prošlo vremena od nekog događaja. Recimo, o onome kada je u našem gradu voda zabranjena za piće, odnosno „za ljudsku upotrebu”, mada može da pokaže kada će se dogoditi da dobijemo dobru vodu…
Zimsko i letnje računanje vremena pokreće mehanizme na gradskim satovima. I na ručnim, mehaničkim. I na telefonima… Sve ostalo su programi prilagođeni da se ne mučite previše u podešavanju vremena. Ustvari, reč je o promeni. Ili o promenama. Jer, dođe tako vreme kada su promene neophodne. U mom životu. U vašim životima. U našem životu. I to nema veze sa vremenom koje meri sat.
