Približavamo se završetku proizvodne godine kada je reč o skoro svim kulturama. Ovu godinu je obeležilo ranije sazrevanje svih useva, kao i ranija žetva. Sada je pravo vreme da se, nakon skidanja useva, planira setva. Nekoliko prethodnih godina obeležili su loš raspored padavina i visoke temperature, što je dovelo do smanjenja prinosa. Osim klimatskih, uticaj preduseva je takođe veoma bitan faktor. Uz razliku u prinosu koji se ostvaruje, tu je i sve veća pojava određenih bolesti, štetočina i korova koji kasnije onemogućuju ili otežavaju gajenje određenih kultura.
Postoji nekoliko razloga koji bi trebalo da opredele poljoprivrednike da na njivama uvedu pravilan plodored. Prvi je takozvana netolerantnost prema ponovnom vraćanju na istu površinu. Što je ona veća, to je vremenski razmak povratka na istu veći. Razlozi netolerantnosti su različiti. Često dolazi do nakupljanja inhibitorskih materija, korenskih izlučevina koje negativno utiču na svoju kulturu. Šećerna repa i suncokret bi se na istoj parceli trebalo gajiti nakon pet godina pauze. Za kukuruz je važilo pravilo da je tolerantan na ponovljenu setvu, pa čak i na gajenje u monokulturi. Pojavom kukuruzne zlatice postalo je veoma rizično gajiti ga čak i u ponovljenoj setvi. Dolazi i do velike brojnosti kukuruznog plamenca i pipe. Kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici, tako da se u ponovljenoj setvi povećava njegova brojnost. Uljana repica, čije površine se povećavaju, može samo da zameni površine pod suncokretom, ali ne i da se smenjuje u plodoredu sa ovim usevom, kao ni sa sojom.
Agrotehnički razlozi za uvođenje plodoreda se odnose na različite načine obrade zemljišta za pojedine kulture i to kako po dubini, tako i po učestalosti i vremenu obrade. Smena kultura sa različitim korenovim sistemom koji utiču na zemljište, a zavisno od njegove građe na svoj način prožimaju zemljište po dubini, po širini, intezitetu… Kulture imaju različit utrošak vode i hranjivih elemenata pa je za ravnomernije iskorišćavanje bitno smenjivanje useva. Na primer, posle šećerne repe koja troši velike količine vode, u narednoj godini treba izbegavati gajenje kukuruza jer je i on značajan potrošač vode. Neki usevi kao što su strna žita i okopavine su veliki potrošači azota, a leguminoze ostavljaju velike količine azota iza sebe.
Kod proizvodnje sa smanjenim brojem useva ostaju mnogi neiskorišćeni benefiti od povoljnog dejstva preduseva. U visoko intenzivnoj proizvodnji, tj. uz primenu đubriva i pesticida, po pravilu uz veće količine, uz adekvatan način obrade zemljišta, uz navodnjavanje, korišćenje tolerantnih sorti i hibrida može se donekle ublažiti, ali ne i sprečiti smanjenje prinosa. Osim nižeg prinosa, nepoštovanje plodoreda dovodi do povećanih troškova proizvodnje. Plodored je jedina agrotehnička mera koja ne zahteva materijalna ulaganja već samo poštovanje određenih principa pri određivanju redosleda gajenja useva.
