Grad čini središtem, između ostalog, gimnazija!
Navedena činjenica je potvrđena kroz decenije i na primeru Zrenjanina (Petrovgrada/Velikog Bečkereka). Elitnoj srednjoj školi su nadevali razne nazive kroz epohe (od „Koče Kolarova“ do Zrenjaninska). Primarni cilj nije menjan, priprema đaka za dalje školovanje, tj. polaganje prijemnog ispita na fakultetima. Zrenjaninska gimnazija sve ove godine zadržala je kvalitet. Uspela je da izađe u susret brojnim političkim, ali i ekonomskim revolucijama. Njenom preživljavanju su doprineli izuzetni profesori. Poput gromobrana, sprečavali su da spoljni javašluk probije bedeme nauke. Valja pomenuti Ivana Lerika o kome je detaljno pisao u kolumni Zoran Slavić.
Poslednju deceniju dvadesetog veka i početak milenijuma obeležili su, između ostalih: Minja Kokora Speranca, Jugoslav Jankov, Ružica Radišić i mnogi drugi. Život je nemilosrdan i ne može se zasnivati na prošlosti! Gde je Gimnazija danas? Nije joj lako.
Kandidata za upis je premalo, a onih koji se nazivaju profesorima previše. U cilju postizanja ravnoteže trpi kvalitet. Otuda je teže upisati za vozača nego biti đak prirodno-matematičkog smera?!
Ukoliko Zrenjaninska gimnazija želi budućnost, potrebno je najpre raščistiti sa senkama prošlosti.
Niko nije optužen, niti aboliran. Istina je samo jedna, pa bila čak ona i Senka…
