Zašto je publike sve manje u galerijama? Ona je zbunjena, a umetnik je nemoćan u odnosu na sisteme – galerije, politiku, ekonomiju. Konceptualizam je ono što se najviše tretira i stavlja u kontekst savremene umetnosti – rekao je akademski slikar mr Milutin Mićić na tribini „Savremena umetnost, koristi i štete”, u maloj sali Kulturnog centra, u utorak 10. aprila.
Svi umetnički pravci, od praistorije do savremene umetnosti, deo su hronologije i uvek predstavljaju reakciju. Do apstrakcije se došlo neprekidnom spiralom razvoja, smatra Mićić.
OD PEĆINSKE UMETNOSTI DO MONA LIZE SA BRKOVIMA
– U praistoriji je vladala ideja da se realno predstavi stvar. Prepoznajemo bika naslikanog u pećini, ali on je apstrahovan, nije urađen do detalja. Antička Grčka dolazi kao grom iz vedra neba, ističu se preciznost i visoke zanatske sposobnosti autora. Ovde ima vrlo malo apstrahovanja. Nekada hronologija ne ide logičkim tokom, jer posle antičke Grčke dolazi Srednji vek, gde naslikana dela podsećaju na praistoriju. Sve je pojednostavljeno, neproporcionalno. Mnogo ima apstrahovanja jer ima veze sa duhovnošću. U renesansi se autori vraćaju antici, apstrahovanje je manje prisutno, a više ima promišljanja o telu. Zatim dolazi barok, takođe naglašavajući realistično telo, ali uz bekstvo od mimetičkog odnosa – objašnjava slikar.
Dodaje da nakon toga slede impresionizam i ekspresionizam, kada se slikari oslobođaju stega realnosti uz sopstveno, neponovljivo viđenje, čime se stiže do pravca koji je uzrokovao savremenu umetnost.
– Dadaizam je pobuna, negiranje svih vrednosti, autori izlažu banalne predmete kao umetnička dela, to je anti-umetnost – sve što je bilo treba zaboraviti. Dadaizam je bio revolt protiv ljudske samodestrukcije u ratovima. Izraz u dadi je ironija, šok, buka, sve što urušava logičan racionalan sled. Smatram da smo danas zaboravili značaj pobune, koja je fenomenalna. Međutim, pitanje je i koje tekovine dadaizma su ostale – kaže Mićić.
SVAKI PREDMET JE UMETNIČKO DELO?
– Marsel Dišan je napravio Mona Lizu sa brkovima. Ona pripada vremenu renesanse koje je slavilo ljudske potencijale, a sada dolazi autor koji joj u revoltu stavlja brkove. Čak je ni ne naslika, nego uzme reprodukciju. Tu nema umetničkog procesa već stoji samo ideja – koncept. Pored toga imate i očekivanu reakciju publike: gledajte, bio sam hrabar, uzeo sam Mona Lizu i stavio joj brkove. Posle dadaizma sve u umetnosti se menja. Jedna od dilema jeste: da li određena rešenja nude nove mogućnosti ili zatvaraju stare? Jer kuda ćete posle ovoga – podstiče Mićić na razmišljanje i dodaje da je radikalna posledica toga da svaki predmet u galeriji dobija titulu umetničkog dela.
– Sve bi moglo da proizvede umetnički doživljaj – to je zanimljiva ideologija koja može da se razmatra pod uslovom da posmatrač ima visok nivo opažajnih, emocionalnih, saznajnih i drugih sposobnosti. Sada više nije nužan kreativni proces da bi se došlo do dela.
Jedno od pitanja tiče se sukoba slike i konceptualne umetnosti, navodi Milutin Mićić.
– Interesantno je da nakon akademije, gde uče zanat, određeni broj autora napušta klasičnu sliku i hvata se fotoaparata, video radova, instalacija. Slikari koji su uzeli kameru su amateri pored profesionalnih režisera i fotografa – kaže on.
UMETNIK SUPERSTAR – AMERIČKI KONCEPT
– Umetnik ne sme da bude zvezda, on je kreator, on pokreće. Ako proradi ego, to nije dobro za umetnost. Jedan primer je Merilin Monro Endija Vorhola. Radi se o tome da je on uzeo njenu fotografiju i obojio je, a to je ono što deca danas rade na Fejsbuku. Za mene je to pošast koja nije donela dobro jer su posle toga svi hteli da idu lakšim putem.
