Danima mi se obraća mnogo kolega. Pitaju me zašto (ni)sam objavio tekst koji je priredio nekadašnji profesor Zrenjaninske gimnazije. Bio sam šokiran brojnošću onih koji se raspituju o identičnim okolnostima. Shvatih da je reč o koordinisanoj akciji. Ko je nalogodavac, prepuštam mašti na volju čitaocima. Povrh svega, činjenice su neumoljive! Nekadašnji radnik lista „Zrenjanin“ je podmetnuo „kukavičije jaje“ urednici Kulture našeg nedeljnika. Umesto pomena Radivoju Šajtincu, koji je tražen od njega, prosledio je tekst u kome se Šaja uopšte ne pominje. Sve se to dešavalo pod okriljem noći i van uobičajenih termina za publikovanje sadržaja u tekućem broju. Mi nismo objavili tekst umirovljenog nekadašnjeg marksiste, jer je poslat posle svih rokova. Međutim, danas je odgovor još jasniji! Pisanije penzionera neće ugledati svetlost dana u „Zrenjaninu“, jer se stiče utisak da je reč o produktu koji nema u osnovi javni interes. Umesto citata iz istorije, „eliti“ najbolji odgovor pruža Lepa Brena: „Učenici, mučenici, ljubim vam soj; Direktori, profesori, niste moj broj; Daj, Bože, zdravlja i radosti;
I koji dinar u mladosti…“.
