Godinu koju smo nedavno ispratili, sportisti su dočekali sa mnogo optimizma i očekivanja. Oni najbolji spremali su se za nastup na Olimpijskim igrama u Tokiju, a navijači su se do početka najveće svetske sportske smotre „zagrevali” bodreći svoje klubove, pojedince i reprezentativce…
Ali nezvani gost, koji je došao početkom marta (i uprkos negostoljubivosti domaćina još nije otišao) poremetio je sve planove. Korona se razbaškarila, usledile su mere zaštite, a to je podrazumevalo i otkazivanje svih sportskih takmičenja. Opusteli su sportski tereni u svetu i kod nas.
Rad od kuće postao je uobičajen, a u tom smislu su se dobro snašli i zrenjaninski sportisti. Nisu se predali već su se uhvatili u koštac sa nevidljivim rivalom. Trenirali su u svojim sobama, na terasama, u dvorištima, smišljali vežbe u improvizovanim teretanama… Tako su, u očekivanju da ponovo mogu u hale, sale, igrališta, bazene ili na reku, održavali formu. U dobroj kondiciji dočekali su otvaranje sportskih objekata – prvo je bilo dozvoljeno treniranje na otvorenim, a potom i na zatvorenim terenima. Nakon toga, uz naglasak da se poštuju sve mere opreza, počela su i takmičenja, lige, razni turniri…
Sportisti su tih dana pokazali i koliko su humani. Pakovali su pomoć za najstarije sugrađane, pomagali u distribuciji, a nisu izostale ni posete sportskim legendama, ljudima koji su slavu grada proneli širom sveta.
Navijačima nije bilo lako, jer su tribine na svim takmičenjima morale da ostanu prazne. No, kako su se sportisti pripremali za povratak na teren, tako su i navijači nastojali da se ne ulenje i da spremni dočekaju dan kada će moći da uživo gledaju omiljeni sport. A kada se nešto želi, onda se pronađe način, pa ni ograda nije previsoka…
