Prethodne nedelje sam odlučio da odustanem od rutine! Umesto u subotu, u „Lindu“ sam otišao u nedelju predveče. Naleteo sam na inženjera sa kojim sam radio u nekadšnjoj „Direkciji“. Nakon uljudnog pozdrava, svako je nastavio svojim putem. Kako to obično biva u medijskom poslu, čuo sam šta žene iz njegovog okruženja pričaju. Međusobno su se pohvalile gde su bile (Zlatibor), kao i da kod kuće ništa nemaju u frižideru. Naglasile su da su došle da pazare namirnice za kuvanje.
Kod mene nije bilo nesklada namera i delanja. U njihovom slučaju, stvari su se zakomplikovale. Neko je izrežirao da, 45 minuta kasnije, u isto vreme budemo na kasi. Nasumični pogled mi je potvrdio sumnje. Ne može se spremiti jelo sa pecivom i nekoliko ukišljenih proizvoda.
Vlast je odraz u ogledalu birača, zar ne?! Kao što „domaćica“ u navedenom primeru uverava da je došla u prodavnicu da pazari sastojke za kuvanje, to isto čine nadležni. Očito i jedni i drugi pričaju svašta, verujući da niko ništa neće (za)pamtiti. Jednostavno rečeno, uzdaju se u alhemiju! U fokusu im je pronalaženje obrazloženja/opravdanja za vlastite (ne)uspehe.
Slede nam izbori! Oprezni moraju biti svi, naročito političke partije. Stiče se utisak da im jedino lokalni pokret može poremetiti planove…
