Srbiji ne preti bankrot

Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Na kraju aprila 2022. godine javni dug Srbije je dostigao 31 milijardu evra, što iznosi 52,8% našeg bruto domaćeg proizvoda. Iako je Zakonom o budžetskom sistemu propisana gornja granica („plafon”) udela javnog duga u BDP-u od 45%, ovaj iznos je premašen još 2012. godine. Kada država u toku jedne godine potroši više nego što prihoduje, onda se minus u državnoj kasi „pokriva” pozajmicama. Na taj način se budžetski deficit konvertuje u državni (javni) dug. Navedeni iznos od 31 milijardu evra zapravo pokazuje koliko je ukupno tokom prethodnih godina država potrošila više u odnosu na ostvarene budžetske prihode. U pitanju je sumarni rezultat svih prethodnih vlada u upravljanju javnim finansijama. Svaka nova vlada zatiče određeni nivo javnog duga, a nakon odlaska sa vlasti onima koji preuzimaju dužnost ostavlja do tada akumulirani dug.
Ko su poverioci Srbije koji su omogućili da trošimo iznad nivoa prihoda? Država se za nešto više od 7,8 milijardi evra zadužila emitovanjem obveznica na domaćem tržištu u dinarima, za 7,3 milijarde putem prodaje tzv. evroobveznica (emisijom obveznica na međunarodnom tržištu), potom za 2,7 mlrd. evra i vidu kredita od stranih vlada, 2,2 mlrd. evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Po 1,8 mlrd. evra iznose zajmovi od Evropske investicione banke i Izvozno-uvozne banke Kine. Zatim 1,2 mlrd. evra od MMF-a, dok preostale manje sume čine pozajmice od Evropske banke za obnovu i razvoj (495 miliona evra), Banke za razvoj Saveta Evrope (426 mil. evra), Nemačke razvojne banke (169 mil. evra), Japanske agencije za međunarodnu saradnju (148 mil. evra), kao i krediti poslovnih banaka (627 mil. evra)…
Od ukupnog državnog duga na kraju aprila 2022. godine 74% se odnosi na onaj u stranoj valuti, dok na dinarski otpada 26%. Najveći deo je u evrima (57,4%), a zatim u američkim dolarima (11,5%). Povoljnija je okolnost to što je struktura našeg javnog duga takva da je 83,6% pozajmica sa fiksnim kamatnim stopama, a 16,4% sa varijabilnim.
Uprkos velikim izdvajanjima iz budžeta (naročito tokom 2020. godine) za sada je očuvana stabilnost javnih finansija. Odnos između javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) je jedan od najvažnijih pokazatelja. Osim njega, relevantni indikatori nivoa i održivosti državnog duga su i odnos (godišnje) otplate duga i BDP-a, relacija otplate duga i izvoza robe i usluga, udeo kamata u budžetskim prihodima itd. Za sada, servisiranje obaveza po osnovu državnog zajma nije ugroženo. Odnos godišnje otplate duga i BDP-a iznosi 8,8% u 2021. godini, što je manje nego tokom perioda 2011-2014. godina (u proseku 12,5%). Udeo javnog duga u BDP-u od 52,8% je niži nego što je bio 2015. godine (70%), a relacijas otplate duga i vrednosti izvoza robe i usluga je višestruko niži u 2021. godini (16,4%), nego što je u proseku bila tokom perioda 2011-2014. godina (34,7%).
Bankrot se, po pravilu, proglašava u situaciji kada država ne može uredno da servisira svoje obaveze prema poveriocima i kada ni jedna druga mera ne pomaže. Imajući u vidu prethodne podatke i veze, može se konstatovati da Srbija trenutno nije u zoni rizika od bankrotstva.