Šta ako korona smanji broj radnika u „Drekslmajeru”?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Aktuelna ekonomska kriza izazvana pandemijom potvrdila je pravilo da usled pada dohotka/kupovne moći, rasta nezaposlenosti i neizvesnosti, kupci odustaju od kupovine trajnih potrošnih dobara, između ostalog i novih automobila. Ovo je posebno izraženo u EU, gde je prodaja novih vozila opala za 32% u toku prvih osam meseci 2020. u odnosu na isti period 2019. godine. Očekivano je da će pad tražnje za novim automobilima uticati i na poslovanje preduzeća koja proizvode komponente za auto industriju (tzv. auto-dobavljači).
Od 2007. godine u Zrenjaninu se nalazi sedište poznatog nemačkog preduzeća „Drekslmajer”, koje se bavi proizvodnjom električne i elektronske opreme za motorna vozila. Među glavnim kupcima su i svetski poznati proizvođači, kao što su BMW, FIAT i dr. U pitanju je jedan od najvećih poslodavaca u gradu i regionu. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u 2019. godini prosečan broj zaposlenih u ovom preduzeću je bio 5.874. S obzirom da je u Zrenjaninu iste godine kod pravnih lica i u preduzetničkim radnjama bilo 35.045 registrovanih radnika, proizilazi da „Drekslmajer” zapošljava čak 16,8%. Drugim rečima, svaki šesti zaposleni u Zrenjaninu radi u „Drekslmajeru”!
Stoga, pomalo zabrinjava podatak da je i pre pandemije, odnosno u 2019. godini u odnosu na 2018. došlo do smanjenja prosečnog broja zaposlenih i to za 377 radnika (6% manje). Dok u APR-u ne budu dostupni podaci za 2020. godinu, neće moći precizno da se utvrdi za koliko je u ovoj firmi smanjen broj radnika tokom pandemije. Jer iz samog preduzeća, za sada, nema konkretnih informacija o tome kako je pandemija uticala na nivo poslovne aktivnosti, da li je i koliko radnika ostalo bez posla.
Da je u pitanju preduzeće koje je veoma važno za lokalnu zajednicu potvrđuje i činjenica da su u 2019. godini poslovni prihodi ovog privrednog društva bili za oko 1,5 puta veći od prihoda i primanja budžeta Grada Zrenjanina. U javno dostupnim finansijskim izveštajima (konkretno u bilansu uspeha) može se pronaći podatak da su troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi „Drekslmajera” u 2019. godini iznosili oko 49 miliona evra, u bruto iznosu. Od toga je, u proseku, oko 2,5 miliona evra mesečno isplaćivano direktno radnicima (neto zarade), dok je oko 1,5 miliona evra u proseku mesečno plaćano državi, na ime poreza i doprinosa na zarade. Grad Zrenjanin je u toku 2019. godine prihodovao ukupno oko 2,3 miliona evra (oko 200 hiljada evra mesečno) od ovog poslodavca po osnovu poreza na zarade.
Može se izračunati i da troškovi jednog zaposlenog u ovom preduzeću iznose u proseku oko 690 evra mesečno. Od toga na neto platu u proseku odlazi oko 429 evra, a na pripadajuće poreze i doprinose (koji se plaćaju državi) još oko 261 evro. U lokalni budžet se u proseku sliva 33 evra mesečno po zaposlenom, na osnovu dela poreza na zarade, a u republičku kasu odlazi 228 evra za doprinose i preostali deo poreza na zarade.
Na osnovu ovih podataka lako se može doći do zaključka da će ukoliko, primera radi, „Drekslmajer” smanji broj radnika za 1.500 usled posledica pandemije korona virusa, privatna tražnja na lokalnom tržištu biti smanjena za 7,7 miliona evra (usled manje mase plata), dok će gradski budžet biti „tanji” za oko 600 hiljada evra na godišnjem nivou.
