Nijedna kuća u gradovima i selima Srbije neće, kada u potpunosti bude relizovana Uredba o adresnom registru koju je republička vlada usvojila pre godinu dana, ostati bez tačne adrese i broja. Procena je, pak, da više od tri miliona građana naše zemlje ima prijavljno prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja ili na adresi za koju nije definisan ni naziv ulice, što stvara najrazličitije teškoće i građanima i državnim organima.
Broj kuća sa oznakom „bb” u okviru adrese je velik, a mnogo je neslaganja podatka o adresi iz lične karte sa stanjem „u životu”…
Prema rečima Miodraga Bogunovića, savetnika u Odeljenju za informacione tehnologije u gradskoj upravi Zrenjanina, na području Zrenjanina ima 232 ulice ili delova ulica koji nemaju ime, a u njima godinama žive ljudi, plaćaju struju, gas, troškove telefona i porez. To je skoro petina ukupnog broja postojećih ulica. Većina ih je u selima, dok ih je u gradu 57. Ovom broju treba dodati još 73 zaseoka, salaša u kojima živi jedna ili više porodica, stanovnika kuća ili grupa kuća oko seoskih železničkih stanica.
Delovi nekih atarskih puteva dobili su, izgradnjom kuća, izgled ulice. Samo u gradu je devet nekadašnjih zaseoka koje je apsorbovalo gradsko tkivo.
Opreativni deo ovog zadatka preuzeli su na sebe Stalna konferencija gradova i opšina Srbije i Republički geodetski zavod, koji je prosledio karte nastale snimanjem iz vazduha u PDF fajlovima, gde je jasno – žutom bojom – prikazan deo ulice u kojima su kuće bez broja.
– Komisija za davanje naziva ulica i trgova i saveti i sekretari mesnih zajednica uključili su se u realizaciju ovog posla. Najpre moraju obići teren i, upoređivanjem sa mapama koje je izradio Republički geodetski zavod, utvrditi i popisati sve ulice kojima treba dati ime i kuće koje nemaju broj. Već znamo da će biti posla oko razgraničenja i imenovanja ulica koje se naslanjaju na grad i neko od najbližih sela kao što su Ečka i Aradac. Tek kada ova faza bude okončana u proces se uključuje Komisija za davanje imena ulica i trgova. Opšte pravilo je da se ulicama ne smeju davati imena po rednim brojevima (prva, druga,…) ni uz naziv dodavati „prvi red”, „drugi red” i slično. Ulice moraju imati jednoznačno definisan početak i kraj i ne mogu imati bočne krake, što je negde i danas slučaj. Moguće je dati naziv po kojima će ulice biti tradicionalno poznate, kao što su Bagremova, Lipova, Babin salaš slično. U mestima sa većim brojem pripadnika nacionalnih manjina treba imati u vidu i tu činjenicu kod davanja imena novim ulicama – dodaje Bogunović.
Kada aktivisti i sekretari mesnih zajednica i pomenuta Komisija obave svoj deo posla, sve se predaje Gradskom veću i, konačno, Skupštini grada. Kada Skupština donese odgovarajuću odluku, sve se predaje odeljenju Republičkog geodetskog zavoda u Zrenjaninu, pošto je ono organ koji dodeljuje kućni broj.
Obim posla usloviće, verovatno, da se određivanje naziva novih ulica protegne na veći broj sednica Komisije i Skupštine grada.
ZASEOCI BEZ ADRESE
Ima i ulica koje se nalaza u industrijskim zonama ili se graniče sa njima. U Melencima ima deset zaselaka, u Perlezu ih je šest, Aradcu četiri, Elemiru tri. Delovi nekih nekadašnjih zaselaka dobili su, izgradnjom kuća u nizu, izgled ulice. Posao je složen i obiman i trajaće najmanje šest meseci.
