Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Da li će, nakada uspešna kompanija, zrenjaninska „Jugoremedija” u stečaju biti prodata, saznaćemo za nekoliko dana. O tome će odlučiti Odbor poverilaca.
„Jugoremedija” je, inače, tipičan primer za loše privatizacije. Od giganta i jednog od simbola privrede našeg grada, ova fabrika je stigla do ruba propasti. Pokazalo se i na ovom primeru da kada motivi i postupak privatizacije nisu odgovarajući, puka promena vlasništva nad imovinom kompanije nije garant njenog poslovnog uspeha. U međuvremenu, privatizacija je poništena, ali ni druge okolnosti nakon toga nisu išle „na ruku” zrenjaninskoj fabrici lekova, te je ona od decembra 2012. godine u stečaju. Tako, umesto da zauzima značajno mesto na listi fabrika koje posluju u rastućoj i profitabilnoj industriji, „Jugoremedija” se nalazi na spisku tzv. spornih privatizacija.
Ipak, dobro vođen stečajni postupak, kao i činjenica da je farmaceutska industrija vrlo vitalna, očito su uticali na to da se ulagači i dalje interesuju za imovinu „Jugoremedije” (proizvodni kompleks, intelektualnu svojinu…).
Farmaceutska industrija je na globalnom planu jedna od najperspektivnijih i ima tendenciju daljeg rasta. Životni vek ljudi se produžava, a naučna istraživanja dovode do toga da se stalno pojavljuju novi proizvodi i preparati koji povećavaju kvalitet života ljudi. Farmaceutsko tržište na svetskom planu raste po stopi od 5-6% godišnje. Na njemu dominiraju multinacionalne kompanije. SAD su apsolutni lider prema tržišnom učešću na globalnom planu (45% tržišnog udela), a slede zemlje članice EU (sa blizu 30% tržišnog učešća).
Kada je u pitanju tržište Srbije, ono nije tako veliko u poređenju sa drugim zemljama iz regiona Centralne i Istočne Evrope. Na domaćem tržištu dominiraju tri proizvođača (Hemofarm, Galenika i Zdravlje Leskovac – Actavis). Ono što, međutim, jeste vredno pomena je to da oblast proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata beleži rast, te da značajno raste i obim spoljnotrgovinske razmene u ovoj oblasti. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kazuju da je u 2019. godini vrednost izvoza farmaceutskih proizvoda i preparata iz Srbije bila oko 240 miliona evra, a da je novčani ekvivalent uvoza iznosio čak 805 miliona evra (deficit od 565 miliona evra). Pri tome, trendovi takođe navode na zaključak da domaća farmaceutska industrija raste, ali i na to da je međunarodna konkurencija izuzetno snažna. Naime, tokom prethodnih 10 godina (2009-2019), izvoz farmaceutskih proizvoda iz Srbije se povećao sa oko 130 na 240 miliona evra (ukupan rast od 85%), dok se uvoz povećao sa 275 na čak 805 miliona evra (ukupan rast od 193%).
Navedenu industriju karakteriše dinamičan razvoj, postojanje velikih multinacionalnih kompanija i globalno tržište. Za istraživanja i razvoj novih lekova i preparata izdvajaju se izuzetno velika sredstva, a to mogu samo uspešna preduzeća.
Da li će u Zrenjaninu ponovo zaživeti proizvodnja medikamenata i preparata, ostaje da se vidi. To, pre svega, zavisi od toga ko će biti novi vlasnik. Imajući u vidu stanje i trendove na tržištu, šansa postoji jedino ukoliko kupac bude neko ko već sa uspehom posluje u ovoj delatnosti.
