Šta nam je potrebno za održiv privredni rast
dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Svetski ekonomski forum (World Economic Forum – WEF), svake godine objavljuje Izveštaj o globalnoj konkurentnosti (The Global Competitiveness Report). Konkurentnost zemlje, prema shvatanjima Svetskog ekonomskog foruma, uključuje skup faktora, politika i institucija koji određuju nivo njene produktivnosti. Rast produktivnosti, odnosno efikasnija upotreba raspoloživih faktora i resursa, utiče na stopu prinosa na investicije, koja determiniše agregatnu stopu rasta privrede. Shodno tome, treba očekivati da konkurentnija privreda na srednji i dugi rok ostvaruje dinamičniji privredni rast.
U Izveštaju za 2017-2018. godinu objavljena je rang lista zemalja prema visini Indeksa globalne konkurentnosti (global competitiveness index – GCI). Rangirano je ukupno 137 zemalja, a Srbija zauzima 78. mesto. Vrednost pomenutog indeksa za našu zemlju je 4,14 (inače, njegova vrednost se kreće u intervalu od 1 do 7). Srbija je ostvarila napredak u odnosu na prethodne godine – u 2016. (90), 2014. i 2015. (94).
U poređenju sa bivšim jugoslovenskim republikama, osim Makedonije koja nije rangirana, Srbija danas zauzima bolju poziciju (rang) jedino od Bosne i Hercegovine (koja je na 103. mestu; ocena 3,87). Slovenija je na 48. mestu (ocena 4,48), Hrvatska 74. (ocena 4,19), Crna Gora 77 (ocena 4,15). Od zemalja iz okruženja bolju poziciju imaju i Bugarska (49. mesto; ocena 4,46), Mađarska (60. mesto; ocena 4,33), Rumunija (68. mesto; ocena 4,28) i Albanija (75. mesto; ocena 4,18). Dakle, uprkos napredovanju tokom poslednjih godina, ipak zaostajemo za celim regionom na planu konkurentnosti.
Šta bi mogao biti razlog tome? Odgovor može da pruži sagledavanje strukture ovog indeksa. Pomenuti pokazatelj počiva na 12 stubova (oblasti): institucije, infrastruktura, makroekonomska stabilnost, zdravlje i osnovno obrazovanje, viši nivoi obrazovanja (srednje i visoko) i obuka, efikasnost tržišta robe, efikasnost tržišta rada, sofisticiranost finansijskog tržišta, tehnološka opremljenost, veličina tržišta, poslovna sofisticiranost i inovacije. Svaka zemlja se za svaku od ovih oblasti rangira, tako što joj se dodeljuje ocena u rasponu od 1 do 7.
Detaljnijim uvidom u podatke o pojedinim stubovima Indeksa globalne konkurentnosti za našu zemlju može se doći do zaključka da najlošiju ocenu imamo na području inovacija (3,1) i kvaliteta institucija (3,4). Pri tome, u domenu institucija se posebno ističu loše ocene po pitanju zaštite imovinskih prava (ocena 3,1; čak 126. mesto), zatim etike i korupcije (ocena 3,2; 80. mesto), nezavisnosti sudstva (ocena 2,8; čak 118. mesto), performansi javnog sektora (ocena 3,1; 98. mesto), etike poslovanja (ocena 3,4; 99. mesto), zaštite interesa manjinskih akcionara (ocena 3; 132. mesto) itd. Ova lista kritičnih područja ujedno predstavlja možda i najbolju smernicu za kreatore politike – šta treba unapređivati kako bi se obezbedio povoljan ambijent za održiv privredni rast.
