Ulice u širem centru Zrenjanina polako dobijaju novi izgled, stare i oronule kuće zamenjuju savremeni objekti. Još jedan zapušteni lokalitet uskoro će dobiti novo ruho, a nalazi se na uglu Petefijeve i Ulice Ive Lole Ribara. Na mestu gde je nekada bila upravna zgrada trgovinskog preduzeća „Centroduvan” nići će novi stambeno – poslovni kompleks, čija je gradnja na toj lokaciji dozvoljena planskim dokumentima.
POČELI RADOVI
Kako saznajemo, nakon gašenja tog preduzeća, objekat je bio u vlasništvu firme „Okrim” Mirka Vučurevića, o čemu svedoči tabla pored ulaznih vrata. Prema pisanju ovdašnjih medija, nakon rušenja kuće, uslediće i uklanjanje dvospratnog magacina u kojem je pomenuto preduzeće nekada skladištilo duvan, a ukupna površina parcele na kojoj su zgrada i magacin je nešto više od 1.700 kvadratnih metara.
Na osnovu podataka sa sajta Geografskog informacionog sistema Zrenjanin, utvrdili smo da je investitor budućeg stambeno-
poslovnog kompleksa firma „Turbo gas” d.o.o. iz Kikinde, čiji je vlasnik Ivan Rotarov. Prošle nedelje na licu mesta zatekli smo nekoliko radnika koji su uklanjali krovnu konstrukciju. Da bismo saznali detalje o projektu (koji su planovi, kolika je vrednost investicije, kada bi radovi na izgadnji trebalo da budu govotovi itd.), pokušali smo da stupimo u kontakt sa zastupnikom investitora. U toj firmi u više navrata rekli su nam da nije u mogućnosti da se javi, jer, kažu, obilazi teren.
Uprkos lošim vremenskim uslovima, građevinci u Zrenjaninu nastoje da radove privedu kraju, pa tako i na zgradi „Harmonija” koja se nalazi u komšiluku (u Obilićevoj ulici). Kad bude gotova, Zrenjanin će dobiti prvu zgradu sagrađenu po „smart home” (pametna zgrada) sistemu. Sugrađane su privukle prednosti ovog tipa gradnje, kao što su ušteda energije, zaštita životne sredine, bezbednost i daljinsko upravljanje, a na zadovoljstvo ulagača, interesovanje je veliko.
– Radovi na višespratnici su u završnoj fazi, a očekuje se da će već tokom maja zgrada biti spremna za useljenje – navodi Budimir Jovanovića, privrednik i investitor.
RAST CENA TOKOM PANDEMIJE
S obzirom da se više od godinu dana suočavamo sa pandemijom korona virusa, cene nepokretnosti rastu. O ovom paradoksu nedavno je pisao dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u svojoj kolumni „Bukvar ekonomije”.
– Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) na području Grada Zrenjanina je u toku 2020. godine prodato ukupno 1.214 jedinica stambenog prostora (433 stana i 781 kuća), što je tek malo manje u odnosu na 2019. godinu kada je taj broj dostigao 1.244 (477 stanova i 767 kuća) – navodi dr Molnar. – Obim novčanih sredstava na tržištu stambenog prostora (kuća i stanova) u Zrenjaninu je povećan za blizu 9,5 odsto u 2020. u odnosu na 2019. godinu (sa 21,2 na 23,2 miliona evra). Analizom podataka se može doći do zaključka da je i u Zrenjaninu – uprkos pandemiji – porasla prosečna cena stanova u 2020. godini – onih u starogradnji za 9,8 procenata (sa 561 na 616 evra), a u novogradnji za 6,6 odsto (sa 850 na 906 evra).
Profesor objašnjava da je ključni razlog – nezapamćeni obim državnih intervencija (fiskalnih i monetarnih stimulansa), usmerenih ka domaćinstvima i preduzećima sa ciljem da se sačuvaju radna mesta i likvidnost.
– Nije došlo do masovnog otpuštanja radnika i smanjivanja dohodaka, čime je održan osnovni izvor tražnje na tržištu nepokretnosti (bilo da se kupuje za gotovinu, bilo putem bankarskih kredita). Uvedeni su i višemesečni moratorijumi na otplatu kredita, što je dodatno „smirilo” situaciju. „Slom” na tržištu stanova sprečili su kreatori ekonomske politike. Cene rastu kada je tražnja veća od ponude. Tražnju za kućama i stanovima u Srbiji dodatno podstiču i drugi razlozi. Neki od motiva za ulaganje u nepokretnosti su: „pranje” nelegalno stečenog novca, neatraktivnost drugih investicionih mogućnosti, želja ljudi koji imaju gotovinu (deviznu ušteđevinu) da je sačuvaju, jer se ulaganje u nekretnine tradicinalno smatra sigurnim, demografski faktor (migracije), pre svega mlađeg stanovništva, na relacijama „selo-grad” i „manji gradovi – Beograd/Novi Sad i drugi veći gradovi”, niske kamatne stope, odnosno dostupnost stambenih (hipotekarnih) kredita, i ujednačenost mesečne zakupnine (rente, kirije) i kreditnog anuiteta (rate)… – zaključak je dr Dejana Molnara.
KUĆA IZ 19. VEKA
Kako saznajemo, prostrana kuća na uglu pomenutih ulica, izgrađena je u prvoj polovini 19. veka i pretpostavlja ce da ju je sagradio Jovan Trifunac, koji je u to vreme bio glavni pravnik Torontalske županije. Porodica Trifunac bila je među najuglednijim bečkerečkim porodicama. Kuća poseduje prostran plac koji je nekad bio ograđen od ulice punim zidom, a unutar tog prostora se nalazio vrt, na čijem je sada mestu pomenuti magacin i manja javna parking-površina ispred.
