– E, pa, neće valjda svaka šuša nositi isto što i ja – u toj rečenici Pokondirene Tikve sadržana je poruka kojoj se priklonila čuvena britanska modna kuća „Barberi” kad je uništila stokove svoje neprodate robe, u vrednosti od 30 miliona funti. Obrazloženje je bilo da time „štiti svoj brend”. „Barberi” se postarao da svi to čuju, ceo internet je brujao o tome.
Šta u ovom slučaju znači zaštita brenda? Pa, znači da nakupljene zalihe parfema, torbi i modnih dodataka iz lanjske kolekcije – neće biti puštene u rasprodaju, tako da svaka njihova mušterija može biti sigurna da je novac uložila u skupu stvar koju ne može svako sebi da priušti. Već samo oni koji su spremni da daju i crno ispod nokta za robu koja će ih izdvojiti od „običnog sveta”. Očito, takav je to brend, i eto, „Barberi” ih neće razočarati. Neće dati priliku kojekakvoj sirotinji da ekskluzivnu marku nabavi za male pare, na rasprodaji… Računam da je, ovakvim pristupom, privukao kupce i pospešio prodaju, što je verovatno i bio cilj cele operacije.
Svekoliki pomodni svet, dakle, može biti zadovoljan, tim pre što je u saopštenju naglašeno i to da je roba uništena na bezbedan način, tj. tako da se ne ugrozi životna sredina. Bravo! Znači, i (trendi) eko-aktivizam je namiren, Planeta nije pretrpela štetu.
A nije, zapravo, ni sirota modna korporacija. Jer, uništene zalihe vredele bi 30 miliona funti – da su prodate na tržištu, i to po predviđenoj ceni. Ali, najveći deo te cene, u stvari, čini vrednost brenda, dok uložena sirovina i troškovi proizvodnje (zajedno sa radničkim zaradama) koštaju skoro – ništa, jer se, po pravilu, cela stvar organizuje u zemljama trećeg sveta. Vlasnik brenda je robu za koju kaže da je vredna 30 miliona funti, platio 10 do 100 puta manje…
Trijumfalizam prostote. I belosvetski omaž svevremenom Jovanu Steriji Popoviću…
