Konana Varvarina, ratnika drevne Kimerije, i Tarzana, gospodara džungle, oživeli su mnogi. Da ih crtaju za najveće svetske kuće privilegija je odabranih. Među njima je i Stevan Subić. Počeo je da crta u detinjstvu i nije prestajao sve do punoletstva. Životne okolnosti tada su ga okrenule nekim drugim poslovima, a umetnosti se vratio posle desetak godina. Posvećeno je crtao i usavršavao se te su ubrzo usledile prve profesionalne ponude inostranih kuća stripa.
Stevan danas sarađuje sa izdavačima u Italiji, Francuskoj i Americi. Na međunarodnim festivalima osvojio je četiri Gran prija za autorske stripove, a o njegovom radu pisala su najprestižnija svetska glasila. Iz Subićevog pera nedavno je rođen i Zagonetač (The Riddler), jedan od Betmenovih neprijatelja.
Glumac i scenarista Pol Dejno, koji je u filmu iz 2022. igrao Zagonetača, osmislio je priču kojom će produbiti njegove motive, ogoliti ljudsku stranu i mapirati poniranje u svet ludila i zločina. Subić je Dejnoovom scenariju dodao košmarnu dimenziju energičnim i inovativnim retko viđenim crtežom. Zato i ne čudi što „Zagonetač: godina prva” spada među najimpresivnije stripove u 2023. Favorit je i publike i kritičara, i uvršten na Forbsovu listu 10 najboljih grafičkih romana za prošlu godinu. Tarzan, Konan, ali i Zagonetač premijeru su imali u Zrenjaninu. Koliko Vam je važno da sugrađani budu prvi koji će ih videti?
– Kako Sena ne izvire u Parizu, ali ga čini Parizom, tako i autori koji svoju umetnost stvaraju u Parizu, Milanu ili Njujorku, nisu na tim mestima nastali, već tuda samo protiču. Uz mesta gde moji naslovi žive, želim da i svom izvoru dam nešto zauzvrat, da doprinesem ukoliko mogu, i da na svega par dana postavim svoj rodni grad na mape globalnih centara umetnosti kojom se bavim. Smatram da je Zrenjanin dostojan toga. Betmen ima Gotam siti u kojem živi i bori se protiv zla. U kojoj meri je Zrenjanin Vama bio inspiracija?
– Usudiću se da kažem kako nijedan umetnik, naročito objavljivani, ne želi zapravo da ode daleko od mesta gde je nastao, od tog drugog pupka sa kojim je progledao i prodisao, odrastajući sa svim njegovim osobenostima. Držim ih blizu sebe i pronosim ponosno gde god da odem. Zrenjanin nije bio direktna inspiracija na nivou detalja u koje bi se moglo upreti prstom, ali svakako nosim u svom rukopisu duh ambijenta, koji je oblikovan iskustvom života na ovom prostoru.
Kako gledate na lokalnu umetničku scenu i status stvaralaca?
– Sa divljenjem pratim pregalništvo nekolicine kolega umetnika, kao i nekoliko zaposlenih u ustanovama kulture. Nesebično daju sve od sebe, utiskujući toliko toga u ovom vremenu i javnom prostoru, što zaista nije naivno. Kultura je nervni sistem svake zajednice i zato se kriterijumi kojima se drži vitalnom moraju negovati, koliko sa pozicije stvaralaca toliko i sa mesta zaposlenika. Iznad svega je potrebno negovati navike i potrebe javnosti koje i te kako postoje. Oni zahtevaju malo zastupljeniju ulogu u javnom životu grada. Isto se odnosi i na stvaraoce i zaposlene u ustanovama kulture. Predstavili ste se Njujorčanima, a nedavno ste se vratili iz Pariza. Kako publika u gradu, a kako u svetu reaguje na Vaše delo?
– Do pre možda dve godine, Zrenjaninci nisu imali naviku da tokom godine posećuju događaje vezane za sekvencijalnu umetnost. Od promocije Konana u Kulturnom centru, januara 2022, do danas, postarao sam se da njihov broj bude što veći te se tako i publika formirala. Nedavno sam održao premijeru Zagonetača u zrenjaninskom Muzeju, a odziv je prevazišao moja očekivanja. Bio je identičan onima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu. Ne bih mogao da poredim publicitet i pažnju koju moji naslovi imaju u inostranstvu sa ovim u Srbiji, najpre jer u drugim zemljama mnogo veći broj ljudi čita i prati ovu umetnost, značajno su joj posvećeniji i receptivniji. Svojom publikom u Srbiji sam prezadovoljan, zahvalan joj i ponosan. Bavili ste se novinarstvom, radili na radiju?
– Na prvom mestu spisateljsko iskustvo je posebno važno za medij kojim se bavim. Potpisujem svoje naslove uglavnom kao vizuelni umetnik, zatim i kao scenarista, što i te kako stoji u vezi sa mojim radom u štampanim i elektronskim medijima s početka dvehiljaditih. Za nekoliko naslova sam radio i veoma zahtevne adaptacije teksta, delikatan scenaristički posao koji se teško može izvesti za vodeće izdavače ukoliko ne raspolažete odgovarajućim iskustvom i znanjem. Svakako je od velikog značaja iskustvo stečeno tada. Šta Vas još privlači?
– Strip, ruku na srce, ne čitam previše. Svakako ne kao ranije kada sam se studiozno bavio francuskim i italijanskim stvaralaštvom – njihovim školama, baštinama i važnim grafičkim romanima. Oni su, pak, daleko od forme stripa kakvim ga najčešće doživljava šira javnost, naročito ona koja o njemu zna tek ponešto. Mnogo više vremena posvećujem knjizi, filmu, teatru. Najveći pisci i velikani filma zapravo su značajno uticali na strip. Moramo istaći sponu filma i stripa. Uzajamnost je mnogo veća nego što bi se dalo pomisliti.
