Svet devete umetnosti – stripa, star je čitav vek. Ako se digitalna epoha i prepreči stripu koji danas poznajemo, biće to prolazni izazov koji prestaje onog momenta kada nestane otpor autora i čitalaca ka novom načinu predstavljanja. Talenat ne živi u ambalaži putem koje se obraća, kao ni sama energija ideje, već direktno komunicira sa čitaocem i njegovim potrebama na nivou koji nije materijalan, tako da tu, zapravo, ne postoji bitka – smatra Zrenjaninac Stevan Subić, strip crtač sa uspešnom međunarodnom karijerom.
Za devetu umetnost zainteresovao se u ranom detinjstvu, a godinama sarađuje sa vodećim evropskim strip izdavačima, počev od „Glenata” (Glenat), „Delkura” (Delcourt) do čuvenog „Serđa Bonelija” (Sergio Bonelli Editorea), koji je ovdašnjoj publici dobro poznat.
Subić ističe da su strip crtači i njihovi junaci oduvek bili nosioci promena i bunta.
– Skretali su pažnju na mnoge društvene probleme – ratove, položaje manjinskih grupa, nasilje, zavisnost. Neretko, strip je bivao i britko, satirično oružje. Doživeo je evolutivni put i menjao se kroz vreme. Borba dobra i zla bila je osnov svakog stripa, dok su danas heroji bliski ljudima, nesavršeni, a njihova dela ostavljaju i vidljive posledice.
Kada je počelo vaše interesovanje za strip i koje tehnike izrade koristite?
– Oduvek su stripovi bili, nekako prirodno, u mojoj blizini. Vremenom su se spontano srodila pera i tuševi sa knjigama, filmovima i muzikom, te je tako i moj strip otpočeo svoj život. Razvijao sam se bez neposrednih uzora. Iz papira u papir razvijao sam veštine i lični pečat kroz čitanje i decenijski rad u umetnostima srodnim stripu. Danas, kao autor aktivan na međunarodnoj sceni, na poseban način poštujem tog klinca od koga je sve krenulo, čije je sve ovo maslo. Godinama kasnije papirima sam pridodao i rad sa digitalnim alatima koji ubrzavaju produkciju i to jeste rastući trend. Posledice toga su slabljenje kreativnog refleksa čime autor neminovno regresira ukoliko se ne povede računa. Dakle, bez rezerve, ipak pero, tuš i papir dominiraju u mom studiju.
Kakvo je vaše iskustvo saradnje sa stranim izdavačkim kućama?
– Od „Bonelija” sam dobio ponudu 2012. godine, odmah zatim je usledila i ponuda francuskog „Delkura” kada i otpočinje moje prisustvo na najvećim evropskim tržištima. Uprkos tome što su to škole stripa potpuno različite, ono kako ja doživljavam ovu umetnost, jeste da ne sme biti robovanja nikakvom automatizmu, da imunitet na inerciju mora biti večito pod plamenom ili se u suprotnom razvodnjava stvaralački potencijal.
Najpre autor mora ostati lojalan sebi, što je danas izazovnije nego u stripu pre deset i više godina. Zahvaljujući svom pristupu, sa svim redakcijama imam odličnu saradnju, bez obzira na tradiciju na kojoj počivaju, sa čime raste i publika u tim zemljama koja prati moj rad.
Da li je efektnije ono što strip poručuje tekstom ili samim crtežom?
– Strip je kao simfonija u kojoj odstupanje u jednom tonu jasno narušava kvalitet krajnjeg utiska. Svaki segment ima svoju specifičnu težinu i neodvojivo je povezan sa ostalima u celini koja iščitavanjem stripa ostavlja fascinaciju u srcu i svesti čitaoca ili ne. Mislim na veštinu autora, znanje da sinhronizuje sliku i reč. Bujanjem izraza vaš rad počinje da rezonira sa sve brojnijom publikom širom sveta, udaljenom od vas kulturološki, jezički, brišući usput time i sve druge razlike, jer za glad, ljubav, hrabrost, dostojanstvo nije potreban prevod. Rečju, strip može bez teksta, ali je sa njime tek ona apsolutna vrednost, sopstveni vrhunac.
Planovi za budućnost i poruka mladim umetnicima i stripofilima?
– Trenutno radim na Konanu za francuski „Glenat”, a nakon njega otpočinjem sa radom na možda i najvećem projektu u mojoj dosadašnjoj karijeri za koju izdavač planira zvaničnu objavu uskoro, tako da ovo jeste ekskluziva za vaše čitaoce.
Dat nam je ovaj jedan jedini život, sada i nikada više, i najmanje što možemo učiniti sa vremenom koje imamo jeste da tokom njega načinimo što više možemo, unutar sebe i oko sebe. Pomerati, ne odstupajući, za sasvim male korake život oko sebe – napred. Držati bradu dalje od grudi, verovati. Mirno more nikada nije stvorilo dobrog mornara.
