Probni rad postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu nije dao željene rezultate, jer se tehnologija prerade pokazala lošom, a predstavnici vlasti trebalo bi da urade ozbiljnu analizu svih izlaznih parametara pre nego što pristupe kupovini fabrike vode bez sanitarne dozvole, tvrde za Vojvođanski istraživačko-analitički centar „VOICE“ vodeći domaći stručnjaci u ovoj oblasti. Prenosimo najzanimljivije delove teksta, kako bismo čitaoce upoznali sa dilemama stručne javnosti.
UPOZORENJE
Dok direktor Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija upozorava predstavnike lokalne samouprave u Zrenjaninu da bi kupovinom fabrike vode od italijanske kompanije „Zilio” lako mogli dobiti mačku u džaku, inženjer tehnologije Mileta Perišić upozorava predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić da stručna javnost nije imala uvid u tehnološko rešenje, koje je očigledno loše.
– Fabrika vode nije zatvorena kutija i sve bi trebalo staviti na sto. Uporedne analize Instituta za javno zdravlje pokazale bi nam šta i kako dalje. Zrenjanin postrojenje ne treba da kupi dok se to ne dokaže jer građane ne bi trebalo tek tako opterećivati sa 6-7 miliona evra, a da zauzvrat dobiju mačku u džaku – upozorava prof. Dalmacija i dodaje da bi samo na osnovu šeme postrojenja odmah mogao da da stručnu ocenu.
Dr Mileta Perišić tvrdi da bi svako ko se ozbiljno bavi prečišćavanjem vode, za par dana od kada se napravi postrojenje mogao da ima pozitivne rezultate.
– Očigledna je stvar da oni to ne znaju. Imali su samo neke parcijalne rezultate – kaže Perišić. Zbog najnovijih dešavanja oko zrenjaninske fabrike vode odlučio je da pošalje dopis premijerki Ani Brnabić.
– Rešenje nije viđeno, premijerki sam skrenuo pažnju da je to ozbiljan posao i da treba profesionalno da se uradi – ističe Perišić.
SAVREMENA TEHNOLOGIJA
Direktor „Sinerteha” Nenad Obradović tvrdi da je Zrenjanin dobio postrojenje „koje je u evropskom vrhu”.
– Najsavršeniji delovi opreme – reversna osmoza i ultrafiltracija su iz zemalja Evropske unije, a najsavremenija je tehnologija u oblasti prečišćavanja pijaće vode. Tu spada i izvedba reversne osmoze, koju su osmislili stručnjaci firme „Miladinović inženjering” iz Kragujevca, a što je rezultat domaćeg inženjerskog znanja – tvrdio je Obradović novinarima i političarima tokom probnog rada postrojenja, avgusta prošle godine.
Ipak, postrojenje do danas nije dobilo sve potrebne dozvole. Predstavnici Grada Zrenjanina, italijanske kompanije „Zilio”, koja je zajedno sa srpskim „Sinertehom” investitor na postrojenju za prečišćavanje pijaće vode, i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo nakon toga u više navrata bezuspešno su pokušavali da dogovore izdavanje sanitarne dozvole za rad postrojenja, a epilog toga je da bi sada Grad trebalo da otkupi postrojenje i da se na taj način reši višedecenijski problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu.
ČEKA SE ODGOVOR VLADE
Nenad Obradović kaže da se još uvek čeka odgovor Vlade na memorandum koji je „Sinerteh” poslao 12. februara, te da uskoro očekuje rasplet. On navodi da je fabrika spremna, a da će cena za preuzimanje biti utvrđena troškovnom metodom, pošto se svaki trošak zna. Kako kaže, ostaje nejasno kako postoje sukobljena tumačenja Ministarstva građevine, koje im je dalo dozvole, i Ministarstva zdravlja, koje im je reklo da ne mogu da rade. On napominje da je njegova kompanija Dancima, od kojih je otkupila tehnologiju, sada dužna 3,5 miliona evra, ali i da su već dobili dve manje tužbe od domaćih dobavljača.
– Stranci su se sada povukli iz posla. Oni su dali tehnologiju koju bismo mi po ranije planiranoj dinamici, da je fabrika počela da radi, vrlo lako isplatili. Do sada smo izgubili oko 750.000 evra, zato što fabrika ne radi. Svakog dana postrojenje me košta 2.000 evra – tvrdi Obradović.
U javnosti se brzo nakon vesti da će grad preuzeti fabriku pojavila i informacija o ceni koja će biti osam miliona evra. Kako saznaje „VOICE”, u fabriku je uloženo između 5,5 i šest miliona evra. Prema Zakonu o pribavljanju privatne u javnu svojinu, Grad će postrojenje otkupiti neposrednom pogodbom. Prvo će se raditi procena, a zadnju reč daće Poreska uprava.
PROBLEM ADMINISTRATIVNE PRIRODE
Direktor „Vodovoda” Ivan Dević tvrdi da je fabrika u inženjersko-tehničkom smislu završena.
– Komisija za tehnički prijem je uradila svoj posao i nije našla nijednu primedbu. Konstatovano je da je to objekat sa građevinskom dozvolom i projektno-tehničkom dokumentacijom i dobio je upotrebnu dozvolu. Problem koji postoji je administrativne prirode, jer objekat nema sanitarnu saglasnost koju izdaje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Mi ne možemo pustiti vodu u sistem bez te saglasnosti – kaže Dević.
AKO GRAD KUPI FABRIKU, CENA VODE BIĆE NIŽA?
Kako je planirano, godišnja proizvodnja prečišćene vode biće oko šest miliona kubnih metara. Cena postupka, kako objašnjava Ivan Dević, jeste 28 evrocenti, a za građane će cenu odrediti Skupština grada koja je osnivač, pri čemu se razmišlja o stepenovanoj ceni koja bi za manju potrošnju bila niža, a za veće količine viša. – Ako grad odluči da otkupi fabriku vode, onda cena može biti i niža od 28 evrocenti jer je to drugi model – smatra Dević, ukazujući da tada cena neće obuhvatiti zaradu investitora i investicione troškove (kapeks), već samo operativne troškove (opeks). I gradonačelnik Čedomir Janjić tvrdi da će voda biti jeftinija, a možda neće ni poskupljivati. Božo Dalmacija, pak, smatra da će cena proizvedene vode biti duplo veća od navedene.
– Cena će iznositi oko 80 dinara jer je za proizvodnju potrebno utrošiti mnogo električne energije. Veliki trošak predstavljaju i membrane, jer bi svake godine trebalo zameniti trećinu – smatra prof. Dalmacija.
ARSEN UKLONJEN, A MANGAN?
Analize prerađene vode tokom probnog rada postrojenja, letos su pokazale da je arsen doveden u zakonski dozvoljen nivo, ali da je značajno povećano prisustvo mangana, koji isto može biti kancerogen. Analize je radila jedna privatna laboratorija iz Beograda i objavljene su javnosti letos. Obradović iz „Sinerteha” je tada medijima rekao da je razlog za povećanu koncentraciju mangana to „što je hemikalija koja se koristi u predtretmanu vode dugo stajala”, dok je povećana elektična provodnost u odnosu na dozvoljenu posledica „što u tom trenutku voda još nije prošla kroz proces reverzne osmoze kojim se taj problem otklanja”.
Profesor Božo Dalmacija stvari vidi na drugačiji način.
– Ukoliko je rađena reversna osmoza, kako tvrdi investitor, onda je jako čudno što je u analizi povećana vrednost mangana (koji je takođe toksičan), jer on nakon procesa reversne osmoze ne bi smeo da prođe. Takođe, u vodi ima jako puno neorganskih materija, što nas navodi na zaključak da je samo deo vode prečišćen, a drugi deo nije. To vam je kao kada bi od sto ljudi 99 bilo zaustavljeno, a jedan prošao – smatra Dalmacija.
Prema njegovim rečima, da bi neki pogon za pijaću vodu dobio tehnički prijem, uz sve dozvole, potrebni su i potpis recenzenta posebne komisije koju formira Pokrajinska vlada, četiri analize referentnih laboratorija (ne privatnih, već instituta za javno zdravlje, kao što je beogradski „Batut”) i četiri meseca probnog rada postrojenja.
– Tek nakon četiri analize videćemo provodljivost svih parametara. Zna se kako se to radi i jako bi bilo loše da se ovakva fabrika pusti. U pitanju je jedno nestandardno, odnosno hibridno postrojenje koje ne koristi taložnike vode, već ultrafiltraciju. Nakon toga voda ide na reversnu osmozu, koja u ovom slučaju eliminiše arsen, ali ostaju mangan i neorganske materije, što je apsurd – ističe prof. Dalmacija.
