Bilo je leto 2020. godine kada sam na portalu „Blic” pročitala nesvakidašnji tekst o prskanju komaraca. Dok sam čitala, suze su mi klizile niz lice od smeha. Bila je to najduhovitija ispričana priča jednog Nebojše iz našeg grada. Tragom te storije, pronašla sam njegov blog na Fejsbuku koji nosi naziv Nebojša od Zrenjanina. Listajući stranicu, ispostavilo se da je naš sugrađanin veoma popularan na ovoj društvenoj mreži. Razne priče iz njegovog života i okruženja nikog ne ostavljaju ravnodušnim.
Za oslobađanje tela od stresa preporučljivo je čitanje njegovih postova bar dvaput dnevno (po potrebi i češće). Priče su lekovite jer izazivaju grohot, popravljaju raspoloženje i leče dušu. Trenutno ga prati 12.765 osoba, koje takođe uživaju u slikovitim opisima ponedeljka, slava, praznične euforije našeg grada…
Nebojša na satiričan način komentariše političare i aktuelne teme. Redovno ukazuje na bolesnu decu kojoj je neopohodna pomoć. U susret Novoj godini priredili smo opušteniji, ali iskren razgovor sa zvezdom Fejsbuka. On ne želi da otkriva identitet, jer svoju fotografiju nikad nije objavio, pa ne bi da kvari tradiciju.
Kakav je osećaj biti najduhovitiji Zrenjaninac?
– Pitanje koje zahteva ozbiljan odgovor. Mislim da smo generalno kao narod duhoviti. Epitet „najduhovitiji Zrenjaninac” mogu da ponesu mnogi naši sugrađani. Na primer svaki od bivših gradonačelnika u poslednjih 20 godina. Zagrebite po arhivi, pogledajte njihove izjave, predizborna obećanja, najave investicija, odgovore na važna pitanja ili njihove ideje o rešavanju tekućih problema i garantujem da ćete se slatko i od srca nasmejati.
Takođe, bilo bi nepravedno da titulu „najduhovitijeg Zrenjaninca” ne ponese i neka ekipa, koja je pokušala da nam onaj karburator od pomoćnog motora nekog talijanskog tankera na izlazu iz grada uvali kao prečistač vode, i to za naše pare. Dakle, imamo kandidate za ovu titulu, ali bi trebalo puno prostora u vašem nedeljniku, da ne kažem kolumna u narednih par godina.
Kako je nastala Fejsbuk stranica Nebojša od Zrenjanina?
– Moja supruga ima Fejsbuk profil koji sam ja koristio za pregled događaja u gradu, gde sam često u komentarima u svom stilu iznosio svoje mišljenje. To se svidelo mnogim prijateljima i sugrađanima, ali ne i mojoj supruzi. Rešila je da me „izbaci” i promeni šifru. Dakle, Nebojša od Zrenjanina je izbeglica i prognanik, neozbiljan lik koji veruje u bolje sutra.
Tvoj stil pisanja podseća na stil Efraima Kišona, izraelskog satiričara. Da li ti imponuje takvo poređenje?
– Neko je to već rekao i da, naravno da imponuje. To je ozbiljan kompliment.
Šta voliš da čitaš? Ko ti je omiljeni pisac?
– Iskreno, najviše volim da čitam komentare Zrenjaninaca na društvenim mrežama. Ne mogu da zamislim dan bez barem 500 pročitanih: „A di je pijaća voda?”. Omiljeni pisac… Pa ne znam da li ste čuli za njega, ali sam siguran da u budućnosti hoćete, dečko u usponu Goran Vesić.
Tvoji pratioci osim šaljivih tekstova često mogu videti tvoj stav o politici. Šta ti najviše smeta u Zrenjaninu, a šta bi pohvalio?
– Zaista se trudim da stranica bude neka vrsta antidepresiva i da politike bude što je manje moguće, ali ju je nemoguće izbeći, jer se ona svakodnevno prosto „zakucava” u sve nas. To je nekakav instinkt, kada vidim da neko pokušava da nas u decembarskoj noći ubedi da je napolju sunčan dan i 30 stepeni, a usput nam uvaljuje lošu kremu za sunčanje koju pravi njegov kum, a sve to po trostrukoj ceni, ne mogu da ne reagujem. Uostalom, reakcija na nepravdu je građanska dužnost, zar ne? Volim Zrenjanin. Iskreno, obožavam ga. Ostao sam ovde i zaista ne vidim sebe na drugom mestu, on je moje omiljeno parče Evrope. Zbog toga mi smeta svaki papirić koji nije bačen u kantu za smeće. Jako mi smeta to što je centar grada „ubijen” pogrešnim potezima ljudi koji bi trebalo da brinu o njemu. Zrenjaninci danas u centar grada dolaze samo da bi sredili lična dokumenta ili neku administraciju u opštini, sudu, socijalnom ili katastru.
Centar Zrenjanina postao je sokak kroz koji se užurbano prolazi bez osmeha. Zbog toga sam tužan. Inače podržavam svaki dobar događaj i manifestaciju (kojih je malo), kao i svaku investiciju koja ne ide na štetu grada i građana. Nedovoljno koristimo potencijal koji ovaj grad i njegova okolina imaju. Divna smo zemlja u pogrešnim rukama.
Kako komentarišeš lokalne medije?
– O stanju u lokalnim medijima neću trošiti reči i vreme. Puno se piše i govori o nebitnim stvarima, upravo zbog toga da bi se izbeglo pisanje o onim bitnim. Ali ne bih da napišem nešto zbog čega će se neko od vas probuditi sa konjskom glavom u krevetu i dobiti ponudu koja se ne odbija. Slika koju dobijamo u medijima veoma se razlikuje od one koju vidimo kada izađemo, zakoračimo u realnost, sretnemo ljude sa stvarnim problemima, pogledamo oko sebe, u svoj novčanik ili frižider. Mada, moram priznati da me vaš list puno više nego svi drugi često prijatno iznenadi nekim vestima koje se ne mogu videti bilo gde drugde. Dakle, redovno vas čitam.
Za kraj, šta bi poželeo svojim sugrađanima u Novoj godini?
– Vreme je da završimo intervju i da vama i vašim čitaocima poželim srećne praznike, zdrav, dug i uspešan život i ono najbitnije – da slanina ne poskupi i pitku vodu u česmama. Uzdravlje!
