Znam da neću reći ništa novo, ali sada mi je nekako u oči upala foto – montaža: „Bitlsi” prelaze preko čuvenog prelaza kod Narodnog muzeja, odnosno elektrotehničke škole „Nikola Tesla”, prelaza koji Zrenjaninci zovu vaj – faj. To je objavljeno još decembra 2016. godine u grupi Istorija Bečkereka – Petrovgrada – Zrenjanina, a autor je Tibor Boljoš. Tako je, domišljato, čuvena liverpulska četvorka „prošetala” gradom, kao što je to, te neke 1969. godine, učinila u Londonu, preko pešačkog prelaza u ulici Ebi Roud, a snimak se našao i na omotu njihovog albuma.
Tako je taj pešački prelaz postao turistička atrakcija Londona, ali su mnogi želeli posle toga da se tu slikaju (a i danas to čine), pa mnogi poštovaoci Džona, Pola, Ringa, Džordža često blokiraju saobraćaj.
U Zrenjaninu je oktobra 2015. godine napravljen prvi „zakrivljeni” pešački prelaz koji, u samoj krivini, spaja suprotne strane Subotićeve i Ulice Narodnog fronta sa Trgom slobode. On pobuđuje i dalje pažnju, neodoljivo podseća na znak za vaj-faj, pa ima onih koji kažu: Idem do vaj-faja, kao što su pre toga govorili do Narodnog muzeja, ili, još ranije, do „Venca”… Menja se grad…
Zapravo, kada sam videla tu lepu foto – montažu, setila sam se pesme Bitlisa „In my life” – „U mom životu”. I posebno stihove: Postoje mesta kojih ću se sećati
ceo svoj život, iako su se neka promenila/ Neka zauvek, ne nabolje/ Neka su nestala, a neka ostala/ Sva su ova mesta imala svoje trenutke…
Baš tako. Svako od nas ima takva mesta u gradu, i ljude… Ili pamti događaje. I vredno je da se to zabeleži, da li u publikacijama, da li na društvenim mrežama… Jer, sve smo to mi, i sve je to hronika ovog grada. Sačuvati od zaborava ono što je bilo. I što se danas događa, i što će se događati u našim životima u ovom gradu, u našoj svakodnevici…
