Analiza rezultata završnih ispita za upis u srednje škole pokazala je da je veliki broj učenika na kraju osnovnog obrazovanja prikazao ispodprosečno znanje. Iako nisu prisutne velike razlike između 58 hiljada maturanata, više od polovine okruga u Srbiji nije dostiglo republički prosek na trećem testu. Takođe, to je slučaj i sa oko dve trećine okruga na testovima iz srpskog jezika i književnosti i iz matematike, pokazuje izveštaj Zavoda za vredovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za školsku 2022/23. godinu.
BIOLOGIJA NAJPOPULARNIJA
Na standardizovnoj skali nacionalni prosek na testu iz srpskog jezika i književnosti prošle godine iznosio je 500 bodova. Od 31 okruga, veći uspeh u Vojvodini postigli su Severnobački, Zapadnobački i Južnobanatski okrug. Rezultati u Srednjem Banatu su ispod republičkog proseka. Sa 477 poena naš okrug zauzeo je 20. mesto.
Na testu iz matematike ispod nacionalnog proseka našla su se 22 okruga. Učenici srednjobanatskih osnovnih škola su u dnu tabele. Sa 454 boda (36 manje od proseka) zauzimaju 28. mesto. Na trećem testu naš okrug kotirao se tri mesta više i bio u grupi od 17 samoupravnih jedinica čiji su rezultati ispod republičkog proseka.
Prema podacima Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja, učenici u Srbiji bili su najuspešniji na trećem testu. Na njemu su u proseku ostvarili 14,4 od mogućih 20 poena. Na proveri iz matematike prosek je bio 11,9 poena, dok je najlošije rezultate pokazala provera znanja iz srpskog jezika i književnosti (10,7 poena).
– Kao i svih ranijih godina, devojčice su bile uspešnije od dečaka. Najveća razlika primetna je na testu iz srpskog jezika i književnosti. Dečaci su pokazali veće znanje iz istorije i fizike – kažu u Zavodu.
Kao treći test najpopularnija je bila biologija koju je izabralo čak 37,5 odsto maturanata. Na drugom mestu našla se geografija (28,8 odsto), zatim istorija (16,1), hemija (9,3) i fizika (8,2). Iako slabo birana oblast, najbolje rezultati postignuti su na proveri znanja iz hemije gde je prosečan uspeh bio 16 od 20 poena. Najslabiji rezultati zabeleženi su na testu iz istorije – 13,6 poena.
DOBRA OCENA = USPEH NA TESTU?
Na nivou Republike broj učenika nosilaca Vukove diplome je 12,7 odsto. U našem okrugu 14,6 odsto osnovaca su vukovci. Ovaj uspeh češće ostvaruju devojčice.
– Premda bi samo učenici sa izuzetnim znanjima trebalo da budu nosioci diplome „Vuk Karadžić”, u Srbiji je svaki osmi maturant vukovac. U pojedinim školskim upravama i okruzima procenat je i veći. Ovi đaci najuspešniji su na testu iz srpskog jezika i književnosti, zatim iz matematike, a najslabije rezultate ostvarili su na trećem testu – kažu iz Zavoda.
Statistički podaci pokazuju da sa povećanjem ocene raste i postignuće na završnom ispitu. Razlike su najizraženije između četvorke i petice na testu iz srpskog jezika. Iako su školske ocene u velikoj meri prediktor uspeha učenika na testovima znanja, ne može se očekivati potpuna povezanost. Ipak, poželjno je da korelacija između školskih ocena i postignuća na proverama znanja bude nešto viša, naročito kada je u pitanju treći test.
– Razlozi za ovakav rezultat se mogu objasniti činjenicom da je zaključna ocena sumiranje celokupnog rada učenika u toku školske godine. Sa druge strane, uspeh na završnom ispitu je proizvod specifične i stresne situacije u kojoj se ispituju samo određeni segmenti nastavnog programa – ističu iz Zavoda.
RAZUMEVANJE, POVEZIVANJE, ZAKLJUČIVANJE
Učenici iz Srbije nalaze se ispod proseka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti, pokazuju podaci PISA testiranja za 2022. godinu.
PISA koncept pismenosti još uvek je daleko od naših škola jer u njima nije dovoljno zastupljeno usvajanje veština rešavanja problema, kritičkog mišljenja i kompetencija, smatra Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Kad kažem škola, mislim na planove nastave i učenja, na udžbenike, na nastavne metode, na obrazovanje nastavnika. Dakle, po svim aspektima smo još daleko – kaže Pavlović Babić za „Danas”.
Kako objašnjava, u našim školama ne radi se na tipovima znanja koja traže razumevanje, povezivanje, zaključivanje, analizu, kritičko mišljenje. Za takva kompleksnija znanja, potrebno je finije vođenje nastavnika, više vremena, rad koji je veoma integrisan, posvećen i traži veće ulaganje.
– I kada izmaknete školu, ta znanja koja su osetljivija na podršku i koja se razvijaju duže i na nekim prethodnim preduslovima, lakše se naruše, zbog čega dolazi do pada u tim zonama. S druge strane, tipična, reproduktivna znanja za koja vam nije potrebna nikakva specijalna podrška i nikakva posebna nastavna metoda, ipak ostaju – ističe Pavlović Babić.
