U domaćinstvu osamdesetšestogodišnjeg Veselina Momirskog, prvog i najstarijeg prerađivača paradajza u gradu, tokom leta obradi se oko 30 tona ove povrćke u roku od mesec dana. U proizvodnji dugoj dvadeset i dve godine učestvuje cela porodica – sinovi, snaje i unuci, a svake godine prepoznatljivi plakati i oglas u novinama obeležavaju početak rada.
– Uvek sa preradom počinjem kada sam siguran da je paradajz stigao u dvorište i da će soka biti za sve stalne kupce. Zatim ih obavestim, i u prva dva dana prodamo oko četiri tone. Kad završim proizvodnju isto dam oglas, kulturno se zahvalim i to pozdravljaju ljudi – objašnjava Momirski.
VOLjA JE TAJNI SASTOJAK
Od početka avgusta do sredine septembra kroz dvorište prođe više od 1.000 kupaca. Devedeset odsto soka, kaže, odlazi u okolna sela (Melence, Aradac, Među, Jašu Tomić, Kumane), a proizvod je stigao čak i do Temišvara.
– Važan je odnos prema mušterijama. Svako ko dođe isto je tretiran. Bilo da kupi litru ili 100 litara, ušao je u dvorište po paradajz. Niko nema prioritet. U knjigu zapisujemo narudžbine i satnice, da mi dođe rođeni brat u to vreme, mušterija će dobiti svoj paradajz – ističe naš sagovornik.
Kako primećuje, kupci su stariji ljudi, ali ga raduje što i mlađi sve više prihvataju ovu tradiciju i imaju volje da je održe. Iz tog razloga je, objašnjava, napravio svoj recept koji štampa i deli mušterijama kako ne bi imali nikakvih problema prilikom pripreme.
– Moja ideja je bila da muškarci prihvate kuvanje i pripremu od žena i majki. Nije to nikakav specifičan posao, tako da prilikom kupovine kod mene dobiju odmah i recept sa uputstvima. Naravno, treba da čuvaju i recepte svojih baka, ali i da prate sopstveni ukus – kaže Momirski.
GODINE ISKUSTVA
Radnju za preradu soka registrovao je nakon odlaska u penziju. Pored toga bavi se cvećarstvom, a obrađuje i vinograd i voćnjak.
– Kada sam krenuo sa preradom imao sam puno znanja. Deset godina sam radio u zadruzi koja se bavila proizvodnjom semena i tamo sam pokupio znanje. Zahvaljujući tome i iskustvu tačno mogu da prepoznam kvalitet paradajza – ističe naš sagovornik.
Smatra da svaki kupac u dvorištu mora da vidi šta mu se melje. Da bi se održao kvalitet i ispravnost proizvoda, prerada i skladištenje se, objašnjava, iz higijenskih razloga moraju obavljati na otvorenom prostoru.
Prema njegovim rečima, preporuka je da se sa obradom soka krene u roku od četiri sata. Kod kuće je obavezno otvaranje čepova, jer paradajz ima svoju kiselinu i vrenje.
– Ako se ne otvori balon kad dođete kući on može da eksplodira, dešavalo se da se kasno otvori i potom isfleka pod, nameštaj i sve u prostoriji – priseća se Momirski nezgoda mušterija.
Kako bi se dobio jedinstven proizvod, meša se nekoliko vrsti plemenitog paradajza, a svaka doprinosi boji, gustini ili ukusu.
– „Rajsko povrće” kod nas stiže iz Srema. Samo dva puta je prskan, a pre obrade četiri puta ga peremo od špecija. Ambalažu koju donose kupci obavezno prekontrolišemo pre točenja, jer nam se dešavalo da dođu sa balonima od rakije, benzina i sl. – objašnjava Momirski.
Napominje da je od početka avgusta do sredine septembra vreme u godini najpovoljnije za kuvanje soka, jer u tom intervalu ima najviše sunčanih dana koji povoljno utiču na razvoj likopena (supstance koji izbacuje toksine iz organizma). Zreli plodovi paradajza nisu samo ukusno povrće, već i lek, zaključuje Momirski.J. Šormaz
