TRŽIŠTE RADA U GRADU NA BEGEJU IZMEĐU PONUDE I TRAŽNjE: NOVO VREME DONOSI I POTREBU ZA NOVIM ZANIMANjIMA

Potrebni stručni kadrovi: lekari, zavarivači, vozači…

Deficitarnih zanimanja sve više je kod nas, ali ni Evropu ne mimoilazi ovaj „talas”, tako da je učestala i migracija radnika
Kada sam pre četvrt veka otvarao firmu, ljudima je bio važan posao, poštovanje njihovog rada, redovna primanja, uslovi rada. U mojoj firmi radnici rade dugoročno. Međutim, u poslednjih 15 godina, sam „proizvodim” radnike, odnosno sve manje je zainteresovanih za tekstil. Od ukupno 30 radnika, imam samo četiri šivača – kaže Emil Šarvari, vlasnik „Insampleta”, firme koja se bavi proizvodnjom pamučnih čarapa i dodaje da su nedavno dva starija radnika otišla u Nemačku i Austriju kako bi ostvarili deviznu penziju.
Mada tekstilci nisu na listi najdeficitarnijih kadrova, primer ovog zrenjaninskog preduzetnika govori o tome da je danas teško doći do stručnih radnika, posebno u malim i srednjim firmama.
Tehnologija se danas ubrzano menja, što je povezano i sa razvojem privrede koja traži stručnjake novih, njima potrebnih profila. Istovremeno, neka od zanimanja se, naprosto, „gase” jer ih je vreme pregazilo, dok ima i onih koja nekada nisu bila tražena, a sada da, kao što je to slučaj sa mašincima. Takozvanih deficitarnih zanimanja sve više je kod nas, ali ni Evropu ne mimoilazi ovaj „talas”, tako da je učestala i migracija radnika.

KO SVE NEDOSTAJE, A KO JE „VIŠAK”?
Na lokalnom tržištu je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Zrenjanin, veća potražnja za kadrovima koji poseduju stručna znanja. Često su to zanatska zanimanja, odnosno trogodišnji profili: vozači, prodavci, magacioneri, kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, konobari, pekari, radnici u proizvodnji, građevinski radnici, radnici u oblasti mašinstva (bravari, mašinbravari, zavarivači…), elektrotehničari, elektroinstalateri, medicinski tehničari. U kategoriji visokoškolaca, to su nastavnici nemačkog jezika, nastavnici matematike, mašinski inženjeri, lekari… Istovremeno, manje su traženi profili u drugom stepenu stručne spreme (pomoćni radnici), tehničari (četvrti stepen stručne spreme) – maturant gimnazije, ekonomski, poljoprivredni, građevinski, hemijski, prehrambeni tehničar, tehničar za biotehnologiju… Od visokoškolaca, brojniji na evidenciji zrenjaninske filijale su diplomirani pravnici, ekonomisti, profesor razredne nastave, diplomirani inženjeri menadžmenta, diplomirani menadžer, diplomirani poljoprivredni inženjer za proizvodnju bilja…

OBUKAMA DO POTREBNIH STRUKA
Pozitivna kretanja na tržištu rada se nastavljaju, kažu u Filijali za zapošljavanje, a to su smanjenje nezaposlenosti, veća potražnja za zaposlenima, odnosno veće zapošljavanje. Drugi i treći kvartal u godini i inače karakteriše rast sezonskih poslova u sektorima građevinarstva, mašinstva, ugostiteljstva, poljoprivrede…
Ukoliko kadar potreban poslodavcima ne može da se obezbedi na teritoriji filijale, dolazi do međuregionalnog posredovanja, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), Filijala Zrenjanin. Tu su i druge mogućnosti.
– Do deficitarnih kadrova može da se dođe i prilikom planiranja upisa u srednje škole. Mi dostavljamo podatke potrebne školama, odnosno Ministarstvu prosvete. Takođe, jedan od načina su obuke – dokvalifikacije, prekvalifikacije, inoviranje znanja, obrazovne korekcije su programi koji pomažu da se zadovolje potrebe poslodavaca za kadrovima određenog profila. Reč je o programima neformalnog obrazovanja – naglašava mr Tatjana Mijatović, direktorka Filijale.
Obrazovanje je značajna karika u lancu obezbeđivanja kadrova potrebnih privredi. Iskustva su različita, a svi obrazovni profili za koje se školuju učenici u Tehničkoj školi u Zrenjaninu su takvi da po završetku školovanja veoma lako pronalaze zaposlenje u struci. Najtraženiji su bravari-zavarivači, vozači, zatim tehničari: za kompjutersko upravljanje CNC mašinama, mehatronike, za kompjutersko konstruisanje, drumskog saobraćaja, kao i rukovaoci postrojenjima za dobijanje nafte i gasa.

PRIVREDA SVE PRISUTNIJA U OBRAZOVANjU
– Dobar deo naših učenika nastavlja svoje školovanje na visokim školama i fakultetima i sa uspehom ih završavaju. Oni koji ne žele da nastave školovanje, veoma lako dolaze do zaposlenja u struci, zahvaljujući pre svega oživljavanju privrede u Zrenjaninu i okolini – tvrdi Đorđe Klać, direktor Tehničke škole. – Nastojimo da pratimo potrebe privrede i na osnovu toga planiramo upis učenika. Tako smo pre dve godine upisali prvu generaciju tehničara mehatronike, a ove godine, posle dužeg vremena, i jedno odeljenje bravara-zavarivača. U proteklih šest godina upisujemo takozvane „naftaše” – rukovaoce postrojenjima za dobijanje nafte i gasa. Sve ovo je rezultat dobre saradnje škole sa gradskom upravom, Regionalnom privrednom komorom i kompanijama u okruženju, posebno sa kompanijama kao što su NIS, „Drekslmajer”, „Šinvoz”, koji nam pomažu kako kod obavljanja praktične nastave, tako i u opremanju kabineta i laboratorija u samoj školi. Trenutno uspostavljamo saradnju i sa „Linglong”-om.

KADROVI ZA „LINGLONG”
Svi studijski programi na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” Univerziteta u Novom Sadu su akreditovani po vrlo zahtevnim međunarodnim standardima. Samim tim, oni su usklađeni sa evropskim akademskim prostorom.
– To garantuje kvalitetno obrazovanja studentima na ovim studijskim programima, a studentima i nastavnicima Fakulteta omogućava učešće u velikom broju projekata međunarodne razmene – naglašava dekanka, prof. dr Dragica Radosav. – Studenti u međunarodnim razmenama odlaze po ceo semestar na evropske univerzitete gde slušaju i polažu jedan deo ispita, kao i u letnje škole i na stručnu praksu u poznate evropske kompanije.
Fakultet sarađuje i sa univerzitetima iz Kine na koje studenti idu da slušaju i polažu predmete u jednom semestru. Studijski program industrijsko inženjerstvo u eksplotaciji nafte i gasa se realizuje zajedno sa ruskim „Gaspronjetom” i u saradnji sa ruskim univerzitetima.
Kako ističe dr Radosav, sve to utiče na kvalitetno obrazovanje studenata koji mogu da odgovore zahtevima savremenih radnih mesta u svetskim kompanijama. Stoga se Fakultet aktivno uključuje i za obezbeđivanje kadrova za „Linglong Tajers” koja u Zrenjaninu otvara proizvodnju auto-guma. Za ovu kompaniju, Fakultet može da obezbedi pozicije: ISO QMS, službenik za nabavku, za logistiku, za informacione sisteme, službenik za obuku kadrova, internu komunikaciju, bezbednost i zaštitu na radu, planer, upravljanje zalihama; GA menadžer i menadžer proizvodnje.
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” uspešno sarađuje sa drugim visokoškolskim ustanovama u zemlji i inostranstvu, a stečeno znanje im otvara mogućnost lakšeg zaposlenja.
– Specifični studijski programi su industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa u saradnji sa Univerzitetom u Uhti (Rusija) i kompanijom NIS, inženjerstvo zaštite životne sredine – studijski program sa FTN-om iz Novog Sada, informatika i tehnika u obrazovanju – master koji osposobljava studente za rad u nastavi na predmetima tehničko i informatičko obrazovanje – tehnika i tehnolgija i računarstvo i informatika u srednjoj i osnovnoj školi – primećuje dr Sanja Stanisavljev, prodekanka za nastavu.
Stipendije za učenike i studente koji se opredele za zanimanja kojih nema dovoljno u odnosu na potrebe, takođe je jedan od načina da se oni usmere ka tržišnom školovanju. Naravno, svake školske godine bi se procenilo koje su to struke, u skladu sa potrebama tržišta rada.

  • NEZAPOSLENI
    Broj lica na evidenciji nezaposlenih u okrugu na kraju septembra bio je 9.173, od toga u Gradu Zrenjaninu 4.261, dok je u istom periodu prošle godine na evidenciji nezaposlenih u okrugu bilo 10.718, od toga u Gradu Zrenjaninu 4.909 lica.

 

  • DEFICITARNO I U EVROPI
    Nemačkoj, između ostalog, nedostaju mehatroničari, ali i vodoinstalateri, Austriji električari, zidari, stolari, medicinske sestre, Republici Češkoj, recimo, vozači kamiona, inženjeri i tehničari i rukovaoci mašinama.
    Slovačka je zainteresovana za stručnjake u IT sektoru, automobilskoj industriji i elektroinženjeringu.

 

  • DR DEJAN MOLNAR: FORMIRANjE BAZE PODATAKA I PLANIRANjE KADROVA
    Ističući da naš obrazovni sistem produkuje i one profile/kadrove za kojima ne postoji tražnja na tržištu rada, kao i one iza čijih diploma ne stoje kvalitet i znanje, doktor Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da, iz navedenih i drugih razloga, nezaposlenih na tržištu rada ima, ali su oni teško zapošljivi ili nezapošljivi.
    – Stoga su neophodne odgovarajuće prekvalifikacije i dokvalifikacije kako bi se njihova znanja, kompetencije i veštine prilagodile potrebama privrede. Korisno bi bilo kreiranje svojevrsne baze podataka o potrebama za konkretnim profilima i kvalifikacijama za period od narednih 5 godina, a potom uskladiti obrazovni sistem sa potrebama privrede. Korisne aktivnosti i mere na ovom planu bi mogle biti, između ostalih, podsticanje saradnje između privrede, sa jedne strane, i srednjih stručnih škola, visokih strukovnih škola i fakulteta sa druge strane, participacija predstavnika privrede u Savetima škola i fakulteta, uvođenje preduzetništva u škole, planiranje kadrova, što znači da bi preduzeća trebalo blagovremeno da „kanališu” svoje zahteve za kadrovima prema direktorima srednjih stručnih škola – ističe dr Molnar. On smatra da bi trebalo raditi i na modernizaciji nastavnih programa i na njihovom usklađivanju sa realnim potrebama privrede, te planirati i uvođenje novčane stimulacije za đake da se uključe u proces obuke/prakse tokom školovanja (lokalna samouprava može da participira u finansiranju), kao i stimulanse za preduzeća koja učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja. Predstavnici privrede bi trebalo da se više angažuju u pogledu svojih konkretnih zahteva ka školskom sistemu, ali i u pogledu pružanja sredstava (materijalnih i nematerijalnih) za saradnju u domenu izgradnje kvalitetnih programa prakse.

M. Bečejac