U skladu sa komunalnom opremljenošću, privrednim potencijalom, ali i rezultatima na obrazovnom, kulturnom i sportskom planu, Botošu je republička Kulturno-prosvetna zajednica dodelila treće mesto među selima Srbije koja imaju više od hiljadu, a manje od dve hiljade stanovnika.
Dalibor Paskulov, predsednik Saveta Mesne zajednice veli da je naselje na čijem je čelu, za pomenuto priznanje preporučio i broj đaka OŠ „Prvi oktobar”. To je, po njemu, jedan od pokazatelja koji najviše ohrabruju, a govori o tome kako se u Botošu trenutno živi i kako će izgledati u budućnosti.
U subotu, 19. januara, na Bogojavljenje, sa Paskulovim i njegovim prvim saradnikom, članom Saveta i takođe uglednim poljoprivrednikom, Branislavom Čizmašem, razgovarali smo o problemima s kojima se Botoš suočava i kako ih rešava. Naravno, pohvalili su se, najpre, betoniranjem trotoara u centru sela i repariranom gvozdenom kapijom porte pravoslavne crkve.
– Nedavno smo iz Gradske uprave obavešteni da će najkasnije do sredine godine u Botošu biti podignuta eko česma da bi se prečišćavala voda iz seoskog vodovoda. Kako za dogledno vreme nećemo biti među selima koja će dobijati vodu iz zrenjaninske fabrike, gradnja eko česme doprineće da Botošani koliko – toliko smanje izdatke za flaširanu vodu. Upoznati smo sa kapacitetom buduće česme i uvereni smo da će seoske potrebe na duže vreme biti zadovoljene. Odredili smo i mesto gde će se voda točiti, i objekat u kojem će se montirati oprema. Koliko znam, na sličan način biće sagrađene i česme u Farkaždinu i Perlezu – kaže Dalibor Paskulov, ističući dobru saradnju sa Gradom kada je u pitanju obezbeđenje rizle za nasipanje atarskih puteva i drobljenog asfalta koji se koristi da se uredi prilaz vozilima važnijim seoskim institucijama:
– Ono što u bliskoj budućnosti očekujemo je i pomoć oko asfaltiranja bar tri od pet kilometara kolovoza sa kaldrmom.
Zbog odlaska njihovog lekara na specijalizaciju, obolele Botošane sada pregleda doktor iz Zrenjanina. Vrata ambulante su otvorena radnim danima, ali se desi da ponekad i ne bude tako, zbog neplaniranih drugih obaveza „gostujućeg” lekara. Apoteka prati rad ambulante, ali ovde strepe da možda uskoro ne bude tako.
Dok u nekim selima koja su u vreme SFRJ imala, pa u su u protkele tri decenije ostala bez industrijskih pogona, Botošani ne žale što ih je industrijalizacija zaobišla. Naši sagovornici smatraju da budućnost mesta može da se zasniva na poljoprivredi i proizvodnji hrane. Kažu da je prvi preduslov za to da se zemlja u botoškom ataru efikasnije koristi. Navode primer površina, možda hiljadu hektara, pored Tamiša i kanala, kojima gazduju „Vode Vojvodine”. Ovde sumnjaju da pomenuto javno preduzeće državnom zemljom iz Novog Sada može da upravlja bolje nego kada su to činili lokalni stočarski odbori.
– Komasacija koja je rađena godinama, a za koju je potrošeno dosta državnog novca, nije urađena kako treba. Od onog što je ovde ostalo od državne zemlje, lokalni ratari imaju malu vajdu – kaže Branislav Čizmaš, naglašavajući kako se nastavlja praksa da prilikom promena propisa o poljoprivrednom zemljištu poljoprivrednici skoro da i ne budu pitani šta o tome misle.
Bolje povezivanje sa Zrenjaninom, gde u tamošnjim fabrikama radi više od 200 stanovnika Botoša, naši sagovornici smatraju razvojnim prioritetom sela. Izgradnjom puta makar uskog profila do Lukićeva, razdaljina koju Botošani moraju da prođu na putu do Zrenjanina, odnosno Industrijske zone Ečka, bila bi kraća za 20 kilometara. U tom slučaju, ovde bi mogli da se skuće ljudi koji bi radili u velikim gradskim fabrikama.
Dalibor Paskulov i Branislav Čizmaš slažu se sa tvrdnjom da bez samodoprinosa ne može puno da se uradi za dobrobit sela. Oni veruju da bi se Botošani izjasnili za samodoprinos da tako sakupljen novac ostaje selu, odnosno da ne mora da „leži” na računu grada i otuda se vraća selu shodno volji onih koji ga ne plaćaju.
– Da bi ljudi glasali za samodoprinos treba im jasan cilj, korišćenje tako sakupljenog novca striktno dogovorenoj nameni. Eto, kada bi uz podršku lokalne samouprave ili pokrajinskih odnosno republičkih fondova počela gradnja puta ka Lukićevu, odnosno Zrenjaninu, mislim da bi to Botošani podržali i sopstvenim dinarom, odnosno samodoprinosom – kaže Paskulov.
ODRŽANA „PIHTIJADA” SLEDI „RAKIJADA”
Milan Kalkan, kuvar iz Lazareva, skuvao je naukusnije pihtije i postao pobednik druge „Pihtijade” održane prošle subote u Botošu. Drugo mesto osvojio je Željko Vuleta iz Banatskog Despotovca, a treće Botošanka Ljiljana Čizmaš.
– Velike tajne nema. Treba baciti prve dve vode u kojoj su se kuvale nogice, uši i masno tkivo– rekao nam je Kalkan, podsećajući da je i na lanjskoj „Pihtijadi” bio uspešan.
Kako smo saznali od Zlatomora Sremca, u Botošu će 9. februara biti održana „Rakijada” – šestu po redu.
GLAVOBOLJA ZBOG NEODGOVORNIH „FUDBALERA”
Pre nepune dve godine u Botošu je završena sportska hala, građena skoro tri decenije. Rukovodstvo Botoša, nažalost, zbog hale, tačnije, zbog neodgovornih seoskih „fudbalera”, sada ima samo glavobolju. Oni su loptom, na nekoliko mesta polupali staklene prizme, a za intervenciju majstora i zamenu stakla, kao i nabavku mreža koje bi štitile staklene površine, treba dosta para. Botošani su tražili pomoć od grada, ali odgovora još nema…
